Mentalno zdravlje, korona virus i Srbija : Pet saveta kako se psihički naoružati za novi talas Kovida-19

Leto je bilo mirno, išlo se na more, bazene i jezera i delovalo je da je čitava bura oko korona virusa iza nas – sve dok se ona nije vratila kao bumerang.

Novi talas Kovida-19 poslednjih nedelja bukti Srbijom – broj novozaraženih značajno raste iz dana u dan i bolnice su sve punije, a lekari upozoravaju da situacija dugo neće popraviti.

Odmah se pominje uvođenje novih mera, priča se o novim sojevima, nedovoljnom broju vakcinisanih i jasno je da Srbiji predstoji prilično buran period.

Ponovo vas opterećuje druženje sa ljudima, nespokojni ste u vezi sa odlaskom u kafiće i restorane, nelagodno vam je kad ima mnogo kolega oko vas na poslu?

Ako vam bilo šta od ovih scenarija zvuči poznato, ništa se ne brinite, zato što niste usamljeni i, prema kliničkoj psihološkinji doktorki Džuli Smit, „sve je u redu sa vama“.

• Pet načina da pregurate pandemiju sa osmehom
• Pet saveta za produktivan rad od kuće tokom korona virusa
• Kako da sačuvamo prijateljstva u vreme pandemije

BBC donosi načine kako da se psihički naoružate za „korona jesen“.

Kako zaštiti mentalno zdravlje?

Sa Sandrom Bijelac, psihoterapeutkinjom Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, o mentalnom zdravlju i koroni pričali smo u martu 2020. godine, na samom početku epidemije.

„Mislim da smo sada u većoj agoniji nego što smo bili onda“, kaže Bijelac za BBC na srpskom.

„Nismo se nimalo navikli na čitavu ovi situaciju, broj klijenata sa kojima radim se gotovo duplirao“, dodaje.

Kada se korona pojavila, navodi, oglasio se „alarm za vazdušnu opasnost“, ljudi su se primirili i čekali da reaguju oni koji se time bave.

Međutim, reakcija zvaničnika u čitavom svetu nije bila adekvatna, smatra.

„Ljudi su ostali zbunjeni, sa osećajem nezaštićenosti, straha i neinformisanosti, uz veliki broj često suprotnih informacija o tome šta treba da rade“, kaže Bijelac.

„To je dovelo do povećanja anksioznosti, koja se samo pogrošava najavama novih talasa i ljudi danas zaista nisu dobro“, dodaje.

• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“

Stručnjaci kao veliki problem navode i „gubitak kontrole“.

„Sve ovo je jedna vanredna situacija koja nas je izbacila iz redovnog života, a mi ljudi smo bića navike“, kaže psihološkinja Jelena Aleksić.

„Zapravo, ovo nas je podsetilo na to koliko malo stvari u našim životima mi kontrolišemo“, dodaje.

Isto kaže i Džuli Smit, klinička psihološkinja, ističući da je „ono što radimo svaki dan postaje naša zona komfora“.

„Kad uđete u neku situaciju u kojoj niste bili neko vreme, vaš mozak je tako namešten da aktivira reakciju na stres“, navodi.

„To je način da vaš mozak kaže: ‘Ovo je nešto novo, ovo je drugačije – budi oprezan'“, dodaje.

Pogledajte video: Kako korona virus utiče na naš mozak

Šta uraditi u praksi?

• Kontrola

„Da biste osetili stabilnost i sigurnost potrebno je da imate barem prividnu kontrolu nad situacijom“, kaže Bijelac.

To se u praksi može ostvariti, dodaje Aleksić, prihvatanjem „šta možemo i šta ne možemo da kontrolišemo“.

Na primer, možemo da se vakcinišemo, peremo ruke i držimo distancu kada je to potrebno.

„To je to, više ne možemo – važno je prilagoditi se trenutnoj situaciji i živeti sada i ovde“, smatra Aleksić.

Bijelac tu savetuje „prilagoditi život sebi“ i „živeti što normalnije u onom smislu šta je za vas normalnost“.

• Pazite šta čitate

Bombardovanje informacijama nikome ne prija, a nesigurnost se može osetiti i kada nemate informaciju šta treba raditi, što je česta pojava u poslednje vreme, kaže Bijelac.

„Razboljevaju se i umiru jedni, pa drugi, sada su na meti mladi, pa novi soj, gora klinička slika nego što je bila, skupovi i žurke su dozvoljeni, ali zatvaramo škole.

„Zato, prvo i osnovno – kao na početku epidemije – ugasite televizor“, navodi Bijelac.

Kako navodi, mnogo je praktičnije i bolje informisati se o koroni samo kada su vam potrebne informacije – na primer, kada se pojave simptomi.

A za to, pritom, treba koristiti samo proverene i relevantne izvore.

„Znamo da opasnost postoji, do sada smo naučili kako se treba čuvati, nismo neobavešteni, zašto stalnim čitanjem ili gledanjem tih stvari bespotrebno dizati nivo anksioznosti“, ističe Bijelac.

• Pričajte o strahovima

„Što više treba da se priča o strahovima, s kim god možemo“, kaže Aleksić.

„Da li će to biti bliski prijatelj, terapeut, ili dnevnik – jer papir trpi sve – samo da se u nekom sigurnom okruženju izbaci to što imamo u sebi“, dodaje.

• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
• Imate korona virus snove? Niste jedini

Bijelac smatra da je to posebno važno za mlade.

„Zvaničnici sada pričaju da korona pre svega napada omladinu i mladi su pod sve većim pritiskom, a i inače su veoma anksiozni“, navodi.

„Ako se razbole, postoji i strah da će preneti babama, dedama i ostalim starijim članovima porodice i da će biti odgovoreni za njihovo razboljevanje.

„Zbog toga je važno razgovarati sa decom o svemu tome“.

• Naše rutine

„Koliko god možemo treba se držati navika do kojih nam je stalo“, kaže Aleksić.

„Da li ćemo nastaviti posao, vežbanje, vratiti se nečemu što smo nekada voleli da radimo, apsolutno nije bitno“, kaže.

Bijelac tu ponavlja da svako treba da živi vlastitu normalnost.

„Deca idu u školu, onlajn ili ne, odrasli na posao. Različite su nam normalnosti i rutine“.

Međutim, često nije lako vratiti se nečemu posle ispadanja iz forme.

Ali, i za to ima leka.

„Izbegavanje hrani anksioznost i sve pogoršava na duže staze – i zato krenite odmah, a ako osećate anksioznost zašto ne poći od nečeg manjeg“, navodi Smit.

• Uposliti mozak

„Treba birati sadržaje koje će nam oplemeniti dušu“, kaže Bijelac.

Dakle, knjige, filmovi, serije, stripovi – šta god da vam prija.

„Mogu da konstantno čitam o koroni na internetu ili da na Jutjubu pustim pozorišnu predstavu“, navodi Bijelac.

„Biramo sadržaje koje ćemo konzumirati, zašto bi to bili sadržaji koji su opterećujući i koji podižu nivo anksioznosti“.

Kome se obratiti za psihološku pomoć?

Ministarstvo zdravlja je otvorilo posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć građanima: 0800/309309.

Institut za mentalno zdravlje ima posebnu liniju za starije od 18 godina: 063/1751150.

Psiholozi i psihijatri besplatnu pomoć nude i na društvenim mrežama.

U ovoj i ovoj grupi možete naći njihove profile i kontakte.

Pogledajte video: O čemu najviše brinemo tokom korone i kako da se prilagodimo

Šta dalje?

„Dok oluja ne prođe upustva su ista“, kaže Aleksić.

„Biće teških dana, biće i boljih dana, ali je ovo je ipak maraton, a ne sprint, valja se pripremiti za to koliko god možemo“, dodaje.

U prevodu, ok je ne osećati se dobro.

„Apsolutno“, navodi Aleksić kratko.

„Ok je imati svaku moguću reakciju, to je sve normalno. ‘Nenormalno reagovati’ u nenormalnoj situaciji je sasvim normalno.

„I ono što je najvažnije – u redu je potražiti pomoć i brinuti se o sebi“.

Pogledajte video: Kako se grliti tokom pandemije korona virusa

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk