Parlamentarni izbori u Hrvatskoj: Kako je HDZ iznenadio i ubedljivo pobedio
Očekivala se neizvesnost, a desila se jedna od najubedljivijih pobeda Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pokazuju preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Hrvatskoj.
Izvesno je da će stranka Andreja Plenkovića biti u situaciji da sastavi buduću vladu bez traženja snažnog koalicionog partnera, što je bolja pozicija nego što ju je Plenković imao u prethodnom premijerskom mandatu.
„Hrvatska traži rešenja za privredu, javnozdravstvene izazove, jačanje institucija, ljudskih i manjinskih prava.
Hrvatska treba vladu koja će voditi politiku novog modernog suverenizma, koja baštini vrednosti HDZ-a, našeg prvog predsednika doktora Franje Tuđmana – postavili smo stranku tamo gde ju je on želeo“, poručio je neuobičajeno radosni Plenković u izbornoj noći.
Izbornu katastrofu doživela je opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), čiji je 40-godišnji lider najavio mogućnost povlačenja.
„Ne bežim od odgovornosti – spreman sam da odem i već narednih dana razgovaraćemo o tome“, poručio je Davor Bernardić.
Zašto su parlamentarni izbori u Hrvatskoj „najneizvesniji do sad“
Šta je vratilo Zorana Milanovića na vlast u Hrvatskoj
Korona virus u Hrvatskoj: Zašto je Zagreb ovog Uskrsa postao „grad duhova“
Očekivano trećeplasirani je Domovinski pokret Miroslava Škore, ali mu je uticaj na formiranje buduće vlasti neočekivano nizak – HDZ-u nije potreban snažan koalicioni partner, što je sudbina koja važi i za listu Most.
Loš rezultat SDP-a iskoristilo je nekoliko lista sa leve strane političkog spektra, a ponajviše među njima levo-zelena koalicija Možemo.
Za izbor vlade u hrvatskom Saboru, potrebno je obezbediti 76 glasova.
Rezultati parlamentarnih izbora u Hrvatskoj
- HDZ – 66 mandata
- Restart koalicija (SDP) – 41 mandat
- Domovinski pokret (Miroslav Škoro) – 16 mandata
- Most – 8 mandata
- Možemo! – 7 mandata
- Stranka sa imenom i prezimenom, Pametno, Fokus – 3 mandata
- Hrvatska narodna stranka (HNS) – 1 mandat
- Reformisti (Radimir Čačić) – 1 mandat
* prema podacima Državnog izbornog poverenstva, sa 97,59 odsto obrađenih biračkih mesta
Plenković kao adut za pobedu HDZ-a
Kada je početkom 2020. godine Zoran Milanović porazio kandidatkinju HDZ-a za predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović, mnogi su bili spremni da kažu da je to početak kraja i vladavine Andreja Plenkovića.
Ipak, kriza zbog virusa korona promenila je sve, pa i termin izbora: lider HDZ-a odabrao je da se na birališta ide što pre i – pogodio.
„Andrej Plenković je premijer koji se u četiri godine suočavao s nizom problema – od privrednih afera Agrokor, brodogradilišta Uljanik i 3. maj, pa do epidemije korona virusa – i najčešće je sigurno plivao i uspešno ih prelazio.
On je daleko najprepoznatljiviji političar u Hrvatskoj kome ni na koji način ne mogu parirati Davor Bernardić i Miroslav Škoro“, smatra novinar Večernjeg lista Branimir Bradarić.
Uspeo je lider HDZ-a da motiviše svoje birače da disciplinovano izađu na glasanje, pa je jasno da je niska izlaznost rezultat ostanka kod kuće glasača opozicije.
U kampanji je nudio sigurnost, posebno se osvrćući na uspešnu kontrolu prvog talasa epidemije, iako se Hrvatska susreće sa porastom broja registrovanih slučaja zaraze.
Primetno je manje u kampanji nudio povratak na nacionalne teme i odnose, pre svih, sa srpskom zajednicom – bio je to izbor Domovinskog pokreta koji se nadao većem uticaju u formiranju vlade.
„HDZ ima istorijsku priliku da pokaže da li će vladati kao do sada ili će promeniti dres i postati prava suverenistička stranka, što i treba da bude“, rekao je u izbornoj noći Miroslav Škoro, dok su neki od poslanika sa njegove liste otvoreno poručivali da su spremni na saradnju sa HDZ-om, ali samo ako u vladi „ne bude Srba“.
Ipak, ovakvo „propitivanje patriotizma“ nije naštetilo lideru pobedničke stranke.
„Plenković i njegovi najbliži saradnici ne zanemaruju Domovinski rat i sve što on donosi, ali je on nizom poteza pokazao kako ne pripada desnici nego pre svega političkom centru.
Uz to, upravo su Plenković i HDZ najbolja brana daljem jačanju desnice u Hrvatskoj“, smatra novinar Bradarić.
Dobar rezultat na desnici ostvarila je i lista Most, koja opstaje uprkos tome što su je napustili mnogi članovi.
Ipak, i njen uticaj je daleko manji od očekivanog – zbog snage samog HDZ-a.
Možemo! može što SDP ne može
Davor Bernardić nazvao je koaliciju koju je predvodio njegov SDP imenom „Restart“, ali izborni rezultati doveli su do toga da najpre mora da se „restartuje“ sam SDP.
„Restart koalicija je najavljivala restart hrvatskog društva, ali sa starim kadrovima“, smatra novinar Večernjeg lista.
Stranka koja je u dva navrata davala premijere Hrvatske sada je izgubila svoje glavno uporište – prema preliminarnim podacima, u izbornoj jedinici Grada Zagreba, osvojili su samo tri od mogućih četrnaest mandata.
U prestonici je najbolja bila lista Možemo! što predstavlja i najveće iznenađenje izbora.
„Jasno je da SDP nije stranka koja ispunjava svoja obećanja, to su ljudi prepoznali i kaznili su ih.
Ipak, ne veseli nas jačanje HDZ-a i desnice, ali tu smo mi – da stanemo na kraj tim regresivnim politikama, suprotstavimo se napadima na reproduktivna prava žena i antiradničkim politikama koje vodi desnica“, kaže za BBC na srpskom jedna od liderki zeleno-leve koalicije Katarina Peović.
Peović je na čelu stranke Radnički front, a na prethodnim predsedničkim izborima nije ostvarila veći uspeh.
„Kad smo ušli u zagrebačku skupštinu, svi su rekli da više ništa nije bilo isto.
Mi ćemo tu borbenost preneti u Sabor“, poručuje Peović.
Iz Sabora je zato ispraćen zagrebački gradonačelnik Milan Bandić koji ni u gradu na čijem je čelu nije uspeo da osvoji bar jedan mandat.
U igru je ušla i koalicija Stranke sa imenom i prezimenom, Pametno i Fokusa – relativno novih ljudi na političkoj sceni Hrvatske.
„Pojava novih opcija pokazuje koliko su važni kvalitetni i prepoznatljivi ljudi na listama, te da političko bojište u Hrvatskoj nisu samo HDZ i SDP“, zaključuje novinar Branimir Bradarić.
Srbija i srpska zajednica ne menjaju partnera
I pre nego što se Andrej Plenković obratio biračima u pobedničkom govoru, među javnim čestitkama koje je dobio mogao je da pročita šta mu srpski predsednik Aleksandar Vučić želi preko Tvitera.
Štab HDZ-a nije se u izbornoj noći mnogo razlikovao od onoga u Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića, osim što je bio pod vedrim nebom.
U jeku krize sa virusom korona, članovi HDZ-a su se ljubili, grlili, pevali i radovali bez zaštitnih maski – baš kao što su to činili funkcioneri naprednjaka za koje je nedugo zatim utvrđeno da su pozitivni na virus korona.
Честитам @AndrejPlenkovic и @HDZ_HR на убедљивој победи. Уверен сам да имамо простора за унапређење односа између Србије и Хрватске.
— Александар Вучић (@predsednikrs) July 5, 2020
Osim zvaničnog Beograda, i predstavnik Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac kaže za BBC na srpskom da je izborni rezultat bolji nego što je on očekivao.
„Ukupan rezultat je za hrvatski politički život povoljniji nego što su neke ankete predviđale jer postoji mogućnost da se nastavi politika koja će očuvati demokratske vrednosti pred narastajućom ekstremnom desnicom.
One su ojačale, pa život u parlamentu neće biti jednostavan – čak i ako vlada nastavi politiku očuvanja demokratskog potencijala.“
Pupovčeva Samostalna demokratska srpska stranka osvojila je sva tri mandata u srpskoj zajednici, pa ima značajan kapital u pregovorima oko ostanka u vladajućoj većini HDZ-a.
„Ukoliko nam se pruži mogućnost, gledaćemo kako da pomognemo da se politički kurs u Hrvatskoj koji je započeo pre četiri godine nastavi i da se sačuvaju demokratske vrednosti na koje atakuju različite desne grupacije“, jasno iscrtava konture političkog puta svoje stranke Milorad Pupovac.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izbori u sred korone. Vučić će im doći glave.
Zanimljiva je opčinjenost Hrvatima.
U tekstu je svašta nabacano, što sa ciljnom grupom ovog portala nema veze.
Nemojte u tekstu tražiti izlaznost – nema je.
Nema ni decidnije informacije o vraćanju na stotine hiljada (živih) Srba u svoje privatne kuće, na svoja imanja, priključenje na struju…
Opstrukcija povratka Srba najbolje odslikava demokratska prava u UE, čija je Hrvatska uzorna članica.
Valjda se mi nećemo tako ponašati kada postanemo članica EU. Dedovi bi nam se prevrnuli u grobu.