fbpx
pozadina-portal2
032/310-150 cacanske@gmail.com
NAJNOVIJE
BBC News na srpskom

Preminuo Đorđe Marjanović: Odlazak legende jugoslovenske šansone

Objavljeno 15/05/2021
Komentara: 1
Đorše Marjanović

FONET

Legenda jugoslovenske zabavne muzike Đorđe Marjanović preminuo je u devedesetoj godini.

Prema pisanju beogradskih medija, Marjanović je umro od posledica korona virusa

Tokom karijere duže od pola veka, najveću popularnost uživao je 1960-ih i 1970-ih godina.

Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada – pesme su koje je mnogobrojna publika širom Jugoslavije, ali i Sovjetskog saveza, tražila na bis.

Uz iste pesme se danas i korisnici društvenih mreža opraštaju od čuvenog pevača.

Marjanović je prvi pevač koji je imao zvanične klubove obožavalaca u Jugoslaviji.

Ostaće upamćen kao legenda šansone, a mnogi će pamtiti i njegov upečatljiv scenski nastup – bio je prvi pevač na ovim prostorima koji nije samo stajao za mikrofonom, već je komunicirao sa publikom, bacao sako, padao na kolena i valjao se po bini.

Učestvovao je na skoro svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike.

Dobitnik je brojnh nagrada i priznanja, među kojima su Zlatni mikrofon Radio Beograda, Sretenjski orden trećeg stepena, Zlatna plaketa Beograda, Orden rada i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem.

Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i Sovjetskog saveza.

Biografija

Rođen je u Kučevu 1931. godine.

U Požarevcu je završio gimnaziju, a potom je napustio studije farmacije u Beogradu.

Da bi zaradio za život, Marjanović se nije libio raznih poslova – čišćenja vagona, raznošenja mleka i novina. Ubrzo počinje da radi kao statista, između ostalog i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Sve poslove je, priča se, obavljao pevušeći.

Prvi pevački nastup Marjanović je imao na audiciji Udruženja džezista Srbije 1954. godine, posle čega počinje da peva na brojnim zabavama u Beogradu.

Prvu pesmu „Zvižduk u osam“ snima 1958. godine, kojom ubrzo osvaja svakog slušaoca.

Publiku je osvajao i do tada nesvakidašnjim nastupom – skidao je mikrofon sa stalka i držao u ruci, približavao se publici uz intenzivnu pokretljivost na sceni.

Ostaće upamćeno da je publika u Nišu iste godine nije dozvolila da napusti binu.

Prvu ploču „Muzika za igru“, objavio je za PGP-RTB 1959. godine i prodata je u 11.000 primeraka.

Pesmama „Pesma raznosača mleka“ i „Prodavač novina“ učestvovao je na festivalu u Opatiji 1960. i osvojio tri nagrade.

Druga LP ploča, pod nazivom „Mustafa“ objavljena je 1962. godine.

Naredne godine počinje karijeru u Sovjetskom savezu, gde su njegovi koncerti bili veoma popularni.

Na stadionu „Lenjin“ u Moskvi 1960-ih godina, imao je petnaest uzastopnih koncerata, pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi.

Tokom 1970-ih i 1980-ih godina vladao je zabavnom muzičkom scenom i u Jugoslaviji i u Sovjetskom savezu, pa su se i nove generacije upoznavale sa njegovim talentom.

Na koncertu u Melburnu 1990. godine doživeo je moždani udar.

Uspeo je da se oporavi i nastavi sa pevanjem.

Od publike se oprašta koncertom u centru Sava 2004. godine.

Za njegov 80. rođendan, u oktobru 2011, u Domu sindikata u Beogradu održan je koncert „Milordu s ljubavlju“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News na srpskom

402
  1. Svaki od njih ne bi doveli Srbiju u jadno stanje. 16/05/2021 u 06:07 Odgovorite

    Svi ovi umetnici nisu bili,za politiku koju su u zsdnje vreme vodili“Srpski politicari“.
    Svi su oni svojim rsdom,i pregalsstvu zasluzili,pomen o njima za razliku od SMRADOVA NA POLITICKOJ SCENI
    SRBIJE.
    Vecan pomen.

Ostavite komentar

ozon
Uslovi korišćenja | Politika privatnosti
Copyright 2014 OZONPRESS Sva prava zadržana. Design and code support Codeart Studio Čačak.
Izradu portala Ozonpress.net pomoglo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.