Rusija, vakcinacija i korona virus: Delotvornost vakcine Sputnjik je 81 odsto, tvrde naučnici iz Sankt Peterburga

Delotvornost ruske vakcine Sputnjik V protiv komplikacija koje dovode do bolničkog lečenja je 81 odsto, pokazuje prva nezavisna studija efikasnosti vakcinacije koju su sproveli stručnjaci iz Sankt Peterburga.

Naučnici kažu da samo oko 3,4 odsto onih koji su primili obe doze vakcine završi u bolnici.

Prema nalazima istraživanja naučnika sa Evropskog univerziteta, Medicinskog instituta Sergej Berjozin, Prvog medicinskog univerziteta u Sankt Peterburgu i Taruske bolnice – šanse za težak oblik korona virusa kod pacijenata koji su primili dve doze Sputnjika smanjene su za pet puta.

BBC ruski servis imao je uvid u istraživanje pre objavljivanja.

Kako su autori studije pojasnili, ona čeka ocenu stručnjaka iz inostranstva.

• Ruska vakcina Sputnjik: Proizvodnja i u Srbiji
• Putin pozvao Ruse da se vakcinišu: Ništa strašno, malo su me boleli mišići
• Putin i vakcinacija: „Moraćete da nam verujete na reč“
• Užurbano davanje vakcine Sputnjik V nepoverljivim Rusima

Autori ističu da je ovo prva temeljna studija delotvornosti vakcine protiv korona virusa u Rusiji i jedna od prvih u svetu koja daje informacije o tome kakav zaštitni efekat pruža vakcina kada je u pitanju oštećenje pluća.

„Vakcinacija štiti pacijenta sa simptomima korona virusa od hospitalizacije 81 odsto, tokom trećeg talasa pandemije i takozvanog Delta soja u Sankt Peterburgu“, navodi se u istraživanju.

Za istraživanje su korišćeni podaci 13.894 pacijenata, od kojih je 1.291 pacijent primio obe doze.

Kao rezultat toga, 1.274 vakcinisanih pacijenata poslato je na kućno lečenje, a samo 17 (3,4 odsto) je hospitalizovano – pokazuju nalazi istraživanja.

Naučnici su otkrili da je vakcinacija najdelotvornija kod žena (84 odsto), dok je procenat efikasnosti kod muškaraca 76 odsto.

Takođe, delotvornost vakcinacije je uvećana kod pacijenata starijih od 50 godina (82 odsto), dok je kod onih između 18-49 godina efikasnost 63 odsto.

„Primetan je velik porast verovatnoće hospitalizacije što je nevakcinisani pacijent stariji, dok u grupi vakcinisanih pacijenata verovatnoća hospitalizacije ne varira u odnosu na godine“, ističu naučnici.

Kako je istraživanje sprovedeno?

Studija je obavljena uz pomoć baze podataka pacijenata iz dve kovid ambulante Medicinskog instituta Sergej Berjozin.

„Pacijenti sa simptomima infekcije korona virusom i pozitivnim testom dovode se u našu kliniku, posle čega se odlučuje da li će biti zadržani u bolnici ili poslati na kućno lečenje“, kaže Mihail Čerkašin, koautor studije i zamenik glavnog direktora za medicinska pitanja Medicinskog instituta Sergej Berezin.

Dodaje da su u julu, kada je počela masovna vakcinacija, imali ideju da sa Evropskim univerzitetom sprovedu istraživanje o delotvornosti vakcine u praksi.

Objašnjava da velika većina vakcinisanih ima samo blage simptome infekcije i da se u retkim slučajevima dijagnostikuje se upala pluća, ali da teški oblik upale pluća nije zabeležen ni kod jednog od vakcinisanih pacijenata.

U istraživanju se navodi da među pacijentima, kojima je upala zahvatila više od 75 odsto pluća, nije bilo onih koji su primili dve doze vakcine.

Prema rečima Arkadija Stolpnera, predsednika odbora Medicinskog instituta Sergej Berjozin, istraživanje je pokazalo da ruska vakcina štiti podjednako dobro od hospitalizacije i teškog oblika infekcije Delta sojem kao američka vakcina Fejzer i vakcine drugih proizvođača.

Sputnjikom vakcinisano 96 odsto stanovnika Sankt Peterburga

U istraživanju se navodi da su učesnici istraživanja prijavili broj doza i datume vakcinacije, ali naučnici nisu prikupljali informacije o vrstama vakcina.

Istovremeno, prema zvaničnim statistikama, do 27. jula 2021. godine 96 odsto stanovnika Sankt Peterburga koji su primili najmanje jednu dozu vakcinisano je Sputnjikom V, 1,7 odsto je primilo vakcinu EpiVakKorona i 2,2 odsto je primilo KoviVak.

Istraživanje drugih vrsta ruskih vakcina, prema rečima Mihaila Čerkašina, trenutno je prilično teško sprovesti, budući da je u Sankt Peterburgu izuzetno malo stanovnika primilo EpiVakKorona i KoviVak vakcine.

„Ovih vakcina praktično nema – ima ih vrlo malo, a primilo ih je samo nekoliko odsto stanovnika Sankt Peterburga.

„Potrebno je još vremena, kao i veća količina ovih vakcina, kako bi se više pacijenata vakcinisalo njima i delotvornost mogla izračunati“, kaže Čerkašin.

Pogledajte video: Kako vakcine funkcionišu

Krajem juna mediji su izvestili da zalihe vakcina EpiVakKorona i KoviVak nestaju u Sankt Peterburgu, a pacijenti koji žele da se vakcinišu njima upisuju se na liste čekanja.

Potražnja za ovim vakcinama značajno premašuje ponudu i u drugim gradovima Rusije, iako naučni dokazi o delotvornosti bilo koje od njih još nisu predstavljeni.

U maju je rusko Ministarstvo zdravlja registrovalo još jednu vakcinu protiv korona virusa koja dolazi u jednoj dozi – Sputnjik Lajt, a korišćena je za imunizaciju migranata i revakcinaciju onih koji su vakcinisani pre više od šest meseci.

Prema preporukama Ministarstva zdravlja, ponovnu vakcinaciju trebalo bi sprovesti šest meseci posle primanja prve dve doze.

Mihail Čerkašin kaže da još ne postoje jasni naučni dokazi da je potrebno revakcinisati se svakih šest meseci, ali dodaje da je ova praksa uvedena ne samo u Rusiji, već i u drugim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

„Nivo antitela počinje da opada u roku od tri meseca (posle vakcinacije) – to je sasvim prirodno, to je biološki mehanizam imunološkog sistema.

„Glavna svrha vakcine je u formiranju ćelijskog imuniteta.

„Ranije se pretpostavljalo da imunitet na Kovid-19 traje godinu dana, ali uzimajući u obzir nove sojeve ovaj period može biti manji“, navodi on.

• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti

Ko je i gde istraživao Sputnjik?

Prethodno u Rusiji nisu sprovođene nezavisne studije efikasnosti Sputnjika V.

Medicinska ustanova Gamalej, koja je razvila ovu vakcinu, objavio rezultate njihovog istraživanja u julu.

U februaru su u stručnom medicinskom časopisu Lanset (The Lancet) objavljeni rezultati treće faze kliničkih ispitivanja vakcine Sputnjik V, na osnovu podataka koje su dali proizvođači vakcina.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 20.000 dobrovoljaca, tvrdilo se da ruski lek ne izaziva ozbiljne nuspojave i formira stabilan imunološki sistem.

Argentinsko Ministarstvo zdravlja objavilo je 25. juna njihovo istraživanje u kom se tvrdi da bi uvođenje samo jedne doze Sputnjika moglo smanjiti smrtnost od korona virusa za 70 do 80 odsto među pacijentima starijim od 60 godina.

Prošle nedelje je u San Marinu objavljeno još jedno istraživanje o delotvornosti Sputnjika.

Prema zajedničkom istraživanju vlasti San Marina i Nacionalnog instituta za zarazne bolesti Lazaro Spalanzani u Rimu, 99 odsto učesnika razvilo je antitela na korona virus nakon druge doze Sputnjika.

Profesor na Institutu za nauku i tehnologiju Skolkovo Dmitrij Kuliš kaže da je istraživanje vakcina veoma složen proces.

„Zato klinička ispitivanja mnogo koštaju – potrebno je nadgledati ljude, pratiti kako su lečeni i vakcinisani – to je izuzetno teško.

„Stoga svako nezavisno istraživanje izaziva ogromne sumnje ili čak podsmehe među stručnjacima u ovom polju“, rekao je on u intervjuu za BBC.

Prema rečima stručnjaka, svaki način prebrojavanja vakcinisanih pacijenata uvek izaziva pitanja.

„Odmah se postavlja pitanje koliko su ove statistike pouzdane, ko ih je proverio, ko ih je dostavio.

„Zatim moramo da nadgledamo sve te ljude.

„Pitanje je: ko to radi, kojim metodama, po kojim kriterijumima, da li nadgledamo pacijente u bolnicama ili one sa PCR testovima, i šta tačno nadgledamo?“, kaže Kuliš.

Pogledajte video: Kako vakcinisati 7,7 milijardi ljudi

Medicinski institut Sergej Berjozin (MIBS) privatni je medicinski centar. Osnovali su ga 2003. lekari Sergej Berjozin i Arkadij Stolpner. Centar je specijalizovan za visokotehnološke metode dijagnostike i lečenja raka.

U Sankt Peterburgu ima onkološku kliniku opremljenu gama nožem i sajber nožem za izvođenje radiohirurgije. Institut je 2017. godine otvorio prvi centar za protonsku terapiju u Ruskoj Federaciji u Sankt Peterburgu.

Tokom pandemije, Medicinski institut je otvorio dve kovid ambulante u Sankt Peterburgu – pacijenti sa simptomima Kovid-19 podvrgavaju se kompjuterizovanoj tomografiji pluća u malim dozama i, u zavisnosti od stanja i pokazatelja, nivoa kiseonika u krvi, stepena oštećenja pluća – hospitalizovani su ili pušteni na kućno lečenje.

Od kraja aprila 2020, pregledano je skoro 140.000 pacijenata.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk