Škola, učitelji i korona virus: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu

Objavljeno 05/10/2020

Ni kad je sve kako treba – njima nije lako. Rade u zabačenim selima, nemaju sva nastavna sredstva, nekad ni internet i drže nastavu različitim razredima istovremeno.

Onda dođe korona virus i onlajn časovi, TV škola i domaći zadaci se presele na vajber i platforme za učenje, a ovi učitelji odjednom postanu još udaljeniji od ionako izolovanih đaka.

Peti oktobar je Svetski dan svih učitelja, ali oni koji rade u izdvojenim odeljenjima posebno mu se ove godine raduju, jer ga posle višemesečne pauze proslavljaju iz učionice – iako uz sve mere opreza.

„Deca znaju ako ne budu nosili maske da ćemo da se vratimo na onlajn nastavu“, kaže za BBC na srpskom kroz smeh Marko Čikarić i otkriva najveću bojazan cele njihove škole – koju čine on i petoro đaka.

„Deca u Srbiji su privilegovana jer imaju i onlajn i uživo nastavu u punim kapacitetima i svaka čast mojim kolegama.

„Zaista želim da ih pohvalim jer niko nije zakukao da nešto ne može. Lekari su premoreni i oni su na prvoj liniji fronta, a prosvetni radnici su odmah iza njih“, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević za BBC na srpskom.

Pogledajte: Prvi dan školske godine sa maskama

Đaci prvaci u doba korone – kako je izgledao prvi školski dan

Kako je izgledala onlajn nastava u izolovanim odeljenjima?

„Bilo – ne ponovilo se! Samo da smo zdravo, preguraćemo i ovo, nadam se“, kaže Emina Redžović Čokić, učiteljica iz Prijepolja prisećajući se nedelja učenja na daljinu.

Njeni đaci nemaju ni mobilne telefone ni računare.

Čokić je zaposlena u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ u Brodarevu, a radi u izdvojenom odeljenju u selu Ivezići.

To je planinski kraj na jugozapadu Srbije i smetnje na mrežama nisu retkost – čim dune jači vetar domaćinstvima nestane struje.

U takvim situacijama sa đacima je pričala telefonom.

„Direktor je znao da svoj kompjuter iz kuće ponese i da deci, ali najgore je što su to toliko udaljena mesta, granična, pa se meša crnogorska i srpska mreža i opet ne urade ništa.

„To je bio baš problem“, dodaje Čokić.

Ipak, nije bilo dana da ne dobije domaći.

„Deca su bila jako vredna, ali vidim da su se namučila.

„Uz pomoć škole i kolega uspeli smo da organizujemo nastavu tako da deca ne gube časove, iako je ovo siromašna sredina“, dodaje ona.

Poteškoće s tehnikom dodatno je komplikovao period godine – proleće i početak leta, kada roditelji rade sezonske poslove i nema ko deci da pomogne sa zadacima.

Signal za telefon loš, kamoli internet

I Marko Čikarić radi u školi ,,Svetislav Mirković-Nenad“ u Tovrljanima, selu na nadmorskoj visini od 600 metara na planini Sokolovica.

Ima petoro đaka – prvi, drugi i četvrti razred. Niko od njih nema ni pametni telefon ni računar.

„To su deca iz tri sela Arbanaša, Tovrljane i Trnovi Laz.

„Pratili su nastavu preko RTS-a i slali domaće preko roditeljskih telefona, ali ovde je i signal za telefon loš, a kamoli internet.

„Sve je bilo otežano. Dešavalo se da nema struje i tog dana ne prate nastavu“, opisuje Čikarić.

On i deca su se dovijali na različite načine.

Kada je trebalo da ih ispituje čitanje – to su radili preko fiksnog telefona.

Onlajn platforme ovde su neprimenljive, jer ni u školi nema uvek interneta.

Šarčević: Srbija napravila korak od sedam milja u digitalizaciji

Približno 4,3 odsto dece u Srbiji nema pametne telefone i računare, podatak je ministra prosvete.

„Kad bismo svakoj generaciji davali – svake godine bi bilo tri do četiri hiljade računara.

„Procentualno to je jako mali broj đaka, ali se trudimo da nivo podignemo bukvalno svugde. Srbija je napravila korak od sedam milja u digitalizaciji“, kaže ministar.

Svestan je da treba još raditi i na stabilnoj internet mreži širom Srbije, ali ističe da je „pokrivenost nastave koja se prati preko RTS je 99,5 odsto“.

Šta je dosad urađeno?

Uz pomoć Unicefa i Evropske unije, školske uprave imaju automobile i minnibuseve da mogu lakše da dođu do onih zabačenih škola, kao i 2.500 novih tableta.

Prošle godine je iz budžeta i od donacija prikupljeno 4.850 računara i tableta, dodaje ministar Šarčević, uglavnom za romsku populaciju.

Nedostatak računara i interneta bio je problem i kod dece u selima Kolubarskog okruga, navodi Valjevka Biljana Marković.

Ona radi u Osnovnoj školi „Milovan Glišić Valjevska Kamenica“ – u izdvojenom odeljenju Donja Kamenica.

Jedan od roditelja joj je pričao da je pre godinu dana hteo da uvede internet, ali rekli su mu da nije moglo.

„Mora da se prekopa dvorište i zamene stari kablovi, čovek nema mogućnosti da to uradi.

„Srećom, direktorka je rekla da će škola naći najbolje rešenje za takve situacije, kad đaci nemaju internet i računar“, napominje Marković.

Škola joj je kao učiteljici obezbedila službeni laptop i brzi internet u školi.

Ima dva đaka – dečaka prvi i devojčicu drugi razred, koja je imala onlajn nastavu proletos.

Učenica nije imala telefon, koristila je bratovljev.

„Dete prvi razred, iako je intelignetno i vredno, ne može samo da prati nastavu s televizije, a neki roditelji su radili u bolnici ili vojsci, nisu mogli da budu uz dete“, ocenjuje Marković.

Vreme prilagođavanja

Prema rečima ministra Šarčevića, gotovo tri četvrtine ljudi u Srbiji vezano je za prosvetni sistem, zbog čega je odgovornost Ministarstva još veća.

„Imamo igru velikih brojeva, ako uzmete predškolce, osnovne i srednje škole to je više od 900.000 đaka, sa studentima i vrtićima 1,75 miliona naših korisnika.

„Na to dođe oko tri miliona roditelja, što je tri četvrtine žitelja ove države koji su na neki način povezani sa sistemom prosvete“, napominje Šarčević.

Nastava je snimljena na osam jezika i ceo obrazovni sistem prilagođen je kombinovanom modelu rada, ističe ministar.

„To je jedna od priviligija dece u Srbiji da mogu u ovom trenutku najbolje dobiju od onoga što može da se da.

„Ne kažem da je to kao rad uživo. (…) Krizno je vreme i prilagođavamo se“, kaže Šarčević.

Možda će vas zanimati video – kako pravilno spakovati ranac

Početak školske godine: Kako pravilno spakovati ranac

Kako je vratiti se u klupe?

Za razliku od gradskih škola koje moraju da dele odeljenja i rade kombinovano, seoske škole su u prednosti jer mogu da rade samo uživo.

Živa reč nastavnika kad uzme kredu u ruke je nezamenljiva, uverena je Biljana Marković, čak i na skraćenim časovima od 30 minuta.

„Kolege na RTS su to odlično uradile, ali deca znaju da to nije njihova učiteljica.

„Kod onlajn nastave problem je i izostanak socijalizacije, kretanja, detetu koje sedi stalno pred ekranom preti kriva kičma i ostalo“, ističe Marković.

Ona sa dva učenika deli učionicu od 50 kvadrata i nose maske.

Kao učitelj najudaljenije seoske škole u opštini Prokuplje Marko Čikarić svako jutro, pošto nema pomoćnog radnika, pre časova najpre dezinfikuje učionicu.

Da bi đaci imali maske, našao je sponzora – i svako dete je dobilo dve pamučne maske od meštanki koje su ih sašile.

Inače, kad god je potrebno on poveze đake svojim autom. Dešavalo se da u šetnji do škole deca sretnu i divlju svinju.

„Iskreno, lepše je i bolje raditi ovako normalno, iako su časovi skraćeni. Bolje deca shvataju ovako nego onlajn ili preko televizije.

„Ono je sve bilo mehanički – pogledaju, napišu i to je to. Ovako se posvetiš svakom detetu i vidiš ko koliko zna“, kaže Čikarić.

Njihova škola u Tovrljanu je dobila televizor prošle godine, s ponosom ističe učitelj, koji je u međuvremenu dobio nagradu Trag fondacije za doprinos razvoju lokalne samouprave.

Uskoro će dobiti i pečurku sa četiri klupe i panoima – da mogu imati i nastavu u prirodi, pošto su smešteni u okviru parka prirode Radan planina.

Povratak na staro i roditeljski s jednim roditeljem

Emina Redžović Čokić je imala dvoje četvrtaka prošle godine, sa kojima nije stigla valjano da se oprosti, jer peti razred pohađaju u školi u Brodarevu.

„Korona nas je prekinula, nismo poželeli srećan put i nastavak školovanja kako treba. To čoveku teško padne“, kaže učiteljica.

Ove godine u školi su je sačekala tri đaka – sestre treći i prvi razred i njihov najmlađi brat predškolac.

„Svi iz iste kuće. Kad držim roditeljski, budemo samo nas dvoje“, kaže Čokić.

„Presrećni su što dolaze u školu, iako im je pet kilometara od kuće. Nadaju se da će tako da ostane“.

Koliko je važan neposredni rad sa učenicima, kaže, najbolje se vidi pri povratku na staro.

„Nije isto kad je učenik pored vas i kad može istog trenutka sve pita, a i vi na licu možete da vidite da li vas je razumeo“, opisuje Čokić.

Svetski dan učitelja je ustanovljen 1994. u znak sećanja na usvajanje Preporuke Uneska o statusu učitelja i nastavnika – dokumenta koji je postavio temelje o pravima i odgovornostima učitelja, njihovog zaposlenja i obrazovanja.

Kada se svet ove godine zbog pandemije korona virusa našao na svojevrsnoj raskrsnici učitelji su odigrali jednu od vodećih uloga u savladavanju te krize kroz učenje na daljinu i to je tema ovogodišnjeg Svetskog dana učitelja, koji će, prigodno, biti obeležen onlajn.