Srbija, hrana i privreda: Zbog čega je poskupelo meso

Umesto jela sa kvalitetnijim svinjskim fileom, na trpezama širom Srbije u jesen 2021. našla su se jeftinija rebra, a belo meso sve češće zamenjuju pileći bataci.

Snežana Matić iz Šapca kaže da je primorana da bira između kvaliteta i kvantiteta kada kupuje namirnice za ručak.

„Međutim, ne mogu da kupim skuplje, kvalitetnije meso ako kuvam kada su svi članovi porodice na okupu“, navodi ona za BBC na srpskom.

Početkom juna u Srbiji počela je da raste cena svinjetine i piletine za 10 odsto, u avgustu junetine i teletine za 17 odsto, da bi suma novca koja je potrebna da se izdvoji za kilogram mesa u septembru dostigla rekord.

Tome je najviše doprinelo poskupljenje stočne hrane i smanjen obim stočnog fonda, tvrde stručnjaci.

• Koliko su porasle cene u Srbiji od početka pandemije korona virusa
• Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
• Privreda Srbije u 2020: „Mi ćemo tek sledeće godine da platimo cenu pandemije“

U Ministarstvu trgovine i turizma Srbije, poskupljenje mesa vide kao rezultat povećanja cena ključnih inputa u proizvodnji, pre svega poljoprivrednih, koji su berzanska roba.

„Srbija u tom pogledu nije izolovano ostrvo, a svedoci smo činjenice da su cene žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda tokom pandemije, manje-više u porastu“, rekao je Kandić za sajt Ekapija.

U praksi, poskupljenje mesa izgleda ovako – u jednom od najrasprostranjenijih lanaca marketa u Srbiji, kilogram junećeg šola košta 1.014 dinara, svinjski file 949, a but 659 dinara.

Piletina je nešto jeftinija, te kilogram grudi može da se kupi za 482 dinara, krila za 300, a bataka za 366 dinara.

Pre godinu dana, kilogram pilećih grudi u lancima hipermarketa koštao je oko 360 dinara, batak i karabatak su koštali oko 270 dinara, cena kilograma filea je bila 480 dinara, a krilaca 190, pokazuju podaci sa sajta cenoteka.rs.

U isto vreme, svinjetina je bila za oko 100 do 200 dinara jeftinija, a isto važi i za junetinu.

Koji su sve uzroci poskupljenja?

1. Rast cene stočne hrane

Cene hrane za stoku skočile su u poslednjih godinu dana, a problem su sirovine za proizvodnju hrane za životinje, kaže agroekonomista Milan Prostran.

„Nikad nije zabeležen tako visok rast cene kukuruza, pogotovo u poslednjih nekoliko decenija.

„Kilogram kukuruza došao je do iznosa od 27 dinara, a samo pre godinu dana koštao je 15 dinara“, navodi Prostran za BBC na srpskom.

Još veći rast cene primetan je kod soje.

„Kilogram je sada više od 80 dinara, a prethodne godine je koštao oko 50.

„Istovremeno je došlo do rasta cena nekih drugih sirovina od kojih se proizvodi hrana za životinje kao što su ječam, sojina sačma, suncokretova sačma, rezanci od šećerne repe“, navodi.

To se trenutno dešava u celom svetu, ne samo u Srbiji, dodaje on.

„Njihove cene na svetskim berzama su jako visoke.

„Što bi se naši seljaci ponašali drugačije“, kaže.

Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i bivši saradnik Privredne komore Srbije, objašnjava da je do skoka ove godine došlo i zbog suše koja je „obrala rod“.

„Uništila je i pašnjake, te nema trave za stoku“, navodi on za BBC na srpskom.

2. Smanjenje stočnog fonda

Gulan ističe da je za kilogram svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza.

„To znači da kada pomnožite 27 dinara sa osam, kilogram žive vage svinjetine trebalo bi da košta najmanje 200 dinara.

„Međutim, sredinom 2020. godine koštao je oko 135 dinara, a danas ne prelazi 180 dinara po kilogramu“, navodi on za BBC na srpskom.

Tvrdi da u tome leži razlog pokolja svinja i smanjivanja brojnosti grla u tovu.

Poljoprivrednu proizvodnju karakterišu ciklusi, a Gulan kaže da ovaj ciklus trenutno obeležava visoka cena stočne hrane.

„Zato proizvođači smanjuju broj krmača, što za rezultat daje umanjenu proizvodnju mesa.

„To je vrlo nepovoljan ciklus za stočare, jer se mnogo više zarađuje na ratarskim proizvodima kao što su kukuruz, soja, suncokret i slično, nego na proizvodnji mesa“, kaže.

Prostran dodaje da proizvođači tad beže od stočarstva u biljnu proizvodnju.

Primetan je i manji broj goveda.

„Davne 1975. godine imali smo oko 2.250.00 goveda, a danas imamo ispod 800.000.

„Broj svinja danas je spao na oko tri miliona, u odnosu na više od pet miliona 1984. godine“, navodi Prostran.

• I krave mogu da nađu srodnu dušu
• Ruskim kravama smanjuju ankioznost uz pomoć virtuelne realnosti

Dodaje da se taj pad oseća još od devedesetih godina, kada se tadašnja Savezna Republika Jugoslavija našla pod sankcijama Ujedinjenih nacija zbog građanskog rata.

„Bio je zabranjen izvoz, a on je taj koji vuče razvoj ukupne privrede – ne samo stočarske proizvodnje i poljoprivrede“, navodi.

Gulan kaže da je proizvodnja svih vrsta mesa u Srbiji u 2020. procenjena na 440.000. tona.

„To je manje za čak 200.000 tona u odnosu na 1990″, navodi.

3. Uvoz mesa i pandemija korona virusa

Gulan predočava da uvoz negativno utiče na domaću poljoprivredu, pa i na cenu mesa u Srbiji.

„Uvoz mesa je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom (EU)“, tvrdi on.

Kaže da je 2019. godine Srbija uvezla zamrznutog svinjskog mesa za 71 milion dolara, a 2020. za 58 miliona.

Pandemija korona virusa je takođe imala uticaja.

Normalan protok robe je na početku pandemije u proleće 2020. bio usporen.

„Neke zemlje bogatog Zapada su počele da stvaraju zalihe i rezerve“, navodi Prostran.

Dodaje da su sami potrošači na Zapadu, koji to prethodno nisu radili, takođe stvarali zalihe.

Kako korona virus utiče na naše džepove:

4. Zarazne bolesti – klasična i afrička kuga

Klasična kuga svinja je zarazna bolest domaćih i divljih životinja.

Ne prenosi se na čoveka i druge životinjske vrste, ali nanosi veliku ekonomsku štetu stočarstvu zbog uginuća jedinki.

Vakcinacija protiv klasične svinjske kuge ukinuta je u Srbiji u decembra 2019, u nadi da je ova bolest iskorenjena.

Gulan objašnjava da je zbog te vakcinacije Srbiji bio zabranjen izvoz mesa u zemlje EU.

Pošto se obnovi stočni fond i na svet dođu svinje koje nisu vakcinisane, za šta je potrebno četiri do sedam godina, Srbija će moći da izvozi meso u EU, kao i da ga transportuje preko teritorije Unije.

„Transport je mogao da se obavlja samo ukoliko je svinjsko meso bilo prerađeno na najnižoj temperaturi od 70 stepeni“, ističe.

Ali afrička kuga je globalni problem i protiv nje ne postoji vakcina.

Izaziva smrt kod svinja, ali ne prenosi se na ljude.

Međutim, u slučaju pojave afričke kuge, sve svinje jednog proizvođača moraju biti eutanazirane.

• Svinjska kuga stigla u Srbiju, ali nema epidemije
• U Španiji više zaklanih svinja nego što ima stanovnika
• Danska na granici podiže ogradu protiv svinja

Cene mesa u regionu

Stanovnici zemalja u regionu takođe se bore sa poskupljenjima cena mesa.

U Bosni i Hercegovini je meso ove godine poskupelo dva puta do početka septembra, pa tako kilogram pilećeg filea sada košta deset konvertibilnih maraka – oko 5,1 evro (600 dinara).

Za kilogram pilećih bataka u Severnoj Makedoniji potrebno je izdvojiti do tri evra (270 dinara), koliko košta i kilogram mlevene junetine.

Prema podacima objavljenim u hrvatskim medijima sredinom septembra, cena kilograma svinjskog buta išla je i do skoro sedam evra (oko 830 dinara).

U Crnoj Gori cena kilograma pilećeg filea ide do 7,5 evra – oko 880 dinara, za istu količinu svinjskog buta bez kostiju potrebno je izdvojiti oko četiri evra (460 dinara), dok juneći but košta sedam evra.

Kilogram pilećeg filea u supermarketima u Sloveniji košta šest evra, a evro manje iznosi ista količina mešanog mlevenog mesa.

Da li će cene rasti?

Gulan ocenjuje da to neće biti slučaj zbog slabe kupovne moći potrošača.

„One će da rastu sve dok možemo da plaćamo te cene“, kaže.

Osim toga, Prostran navodi da se promenila struktura potrošnje određenih vrsta mesa.

„Potrošač ima određenu sumu novca u džepu – ako ne može da plati svinjski but, pokušava da se uklopi u kare, ako ne može ni to, na kraju kupuje ono što može – uglavnom rebra koja su najjeftinija“, kaže.

To je kod živinskog mesa naročito karakteristično – krene se od filea, belog mesa, pređe se na krilca, pa se završi na batacima, objašnjava on.

Dodaje da se 1990. godine godišnje trošilo 65 kilograma po glavi stanovnika, a da se danas troši oko 50.

„Ljudi su već počeli da kupuju prvo na kilogram, onda na pola kilograma.

„Potom kažu, dajte mi mesa za 100 dinara, kako bi na kraju prešli na lošije kategorije određenih vrsta mesa“, navodi.

To je slučaj i sa domaćicom Snežanom Matić.

Ona kaže da ima utisak da cene mesa rastu iz dana u dan.

„Sada više kupujem piletinu zato što je pristupačnija.

„Junetinu ili teletinu se trudim da kupujem kada je na akciji pred istek roka u marketima“, navodi.

Dodaje da često odustane od prvobitne ideje šta će spremati za ručak i odluči se za jela koja ne zahtevaju veliku količinu mesa.

Prostran rešenje vidi u promovisanju kupovine mesa iz domaće proizvodnje, dok predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da se time „otupljuje oštrica konkurencije na tržištu“.

„Konkurencija na tržištu je jedan od bitnijih faktora“, navodi on za BBC na srpskom.

Tvrdi da je rast životnih namirnica višestruko veći od planiranog očekivanog rasta kroz inflaciju.

• Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik
• Ispovest radnice u klanici
• Slanina povećava rizik od dobijanja raka

Iz Narodne banke Srbije saopšteno je da je međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 4,3 odsto, na šta su uticale i više cene mesa.

One su „takođe pod uticajem smanjene ponude, povećane tražnje i izrazito niske baze iz istog perioda prethodne godine“.

„Na mesečnom nivou, potrošačke cene u avgustu povećane su za 0,9 odsto, pri čemu je i mesečni rast cena u najvećoj meri opredeljen višim cenama neprerađene hrane“, navodi se.

Borisavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača ističe da je ovo rast cena životnih namirnica četiri do pet puta veći od onog koji je planiran.

„Dosadašnje povećanje cena je već anuliralo sav rast zarada i penzija, posebno kod potrošača koji imaju manja primanja“, navodi.

Agroekonomista Prostran kaže da bi nas jedino spasila jedna „plodna godina“.

„Stočarska proizvodnja je lokomotiva razvoja jedne države, ona pokreće poljoprivredu.

„U EU učešće stočarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivrede ide čak do 70 odsto, a kod nas je to obrnuto“, navodi.

Kaže da je u Srbiji učešće stočarske proizvodnje u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivrede oko 30 odsto.

Ipak. dodaje da je Srbija agrarna zemlja i veruje da će se „izboriti protiv svega“.

„Poljoprivreda je složena, ali ona je fabrika pod vedrim nebom i trpi“, zaključuje on.

Šta je meso iz laboratorije i kako nastaje:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk