A šta ćemo sad?

Piše: Milan Ćulibrk

Ove godine Srbija će po stopi rasta BDP-a biti najbolja u Evropi, izjavio je posle sednice Vlade Srbije predsednik Aleksandar Vučić. Premijerka Ana Brnabić ćutala je kao zalivena. I to njeno ćutanje najrečitije govori o karakteru vlasti, koja je najmanji pad prekrstila u „najveći rast“.

Vučić je otišao i korak dalje, obećavajući još svetliju budućnost. Njegovoj matematici ovoga puta nema se šta prigovoriti, jer je bazirana na projekcijama MMF-a. Ako se one ostvare (dakle, ako), u 2022. BDP Srbije biće za 10,2 odsto veći nego lane, dok će ukupni rast u ostalim zemljama iz regiona biti mnogo niži, od 0,7 odsto u Hrvatskoj do 4,3 odsto u Severnoj Makedoniji, dok će u Crnoj Gori biti najgori – minus 3,3 odsto.

Problem sa prognozama u periodima velike neizvesnosti je što lako postaju računica bez krčmara. A šta smo, što bi rekli kafanskim rečnikom, imali do sada? Zašto niko od zvaničnika ne pominje ono što se može izmeriti i što je već urađeno od 2012, kada je na vlast došla koalicija SNS-a i SPS-a, do kraja 2019? Dokle će nama biti važno samo ono što se planira, a ne i ono što se već desilo? Mada, ruku na srce, lepše zvuči kada od predsednika čujete da će Srbija naredne tri godine biti najbolja u Evropi, nego da je u prethodnih sedam bila predzadnja u regionu! Uzgred, ako vlast to uporno prećutkuje, ko će uopšte i znati da su za sedam godina ovdašnji „šampioni rasta“ uspeli da sve ono što se stvori u jednoj državi povećaju za 17,3 odsto, dok su svi ostali, osim Hrvatske, bili bolji od nas – u BiH je u tom periodu BDP povećan za 20, u Albaniji za 21, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj 22, Crnoj Gori 24, dok je u Rumuniji ukupni rast bio više nego duplo veći, čak 38,5 odsto.

Zanet budućim rastom, predsednik je izračunao da ćemo očas posla prestići Hrvatsku. „Sada zaostajemo za 1,3 milijarde, a do 2022. ćemo im pobeći za 3,5 milijardi evra“, kaže Vučić. Ko mu je to izračunao? Je li svestan da svako u bazi Svetske banke može da vidi da je 2019. BDP Hrvatske bio 60,4 milijarde, a Srbije 51,4 milijarde dolara. Čak i ako se ostvare sve prognoze MMF-a (za Srbiju ove godine pad od 1,5 odsto, a naredne dve rast od 5,5 i šest odsto, a za Hrvatsku ove pad od devet, a naredne dve godine rast od šest i 4,4 odsto), komšije će i 2022. imati za 4,2 milijarde dolara veći BDP od nas (mi 56,6 milijardi, a oni 60,8 milijardi). Zar Vučiću nije bilo dovoljno što će se za tri godine taj zaostatak prepoloviti? Ili mi moramo da budemo „šampioni“ po svaku cenu? Ali ko je na ovim prostorima platio bilo kakvu cenu za obmanjivanje javnosti? Na stranu što građane sigurno više zanima kada će sa 7.400 dolara BDP-a po stanovniku stići komšije koji imaju duplo više – 14.830 dolara. A možda ih zato, u maniru vrhunskog iluzioniste, Vučić ubeđuje da su odavno po prosečnoj neto plati prešišali Crnogorce.

Ne bi valjda od prošlog leta ponavljao nešto što nije istina? Ne iznenađuje me što mu ta priča prolazi kod njegovih simpatizera u Srbiji, ali kako je to „progutao“ kolega sa TV Vijesti, koji verovatno zna da je u Crnoj Gori u avgustu i septembru prosek bio 523 i 524 evra. Ili mu je bilo neprijatno da mu kaže ono što mu niko od saradnika izgleda nije smeo reći – da je u Srbiji u avgustu plata pala na 498 evra i da je posle februara to drugi mesec u kome je skliznula ispod „granice snova“ od 500 evra.

I šta ćemo sad? Iskreno, pre izvinjenja očekujem da će neko pokušati da nam objasni da u stvari 523 evra vrede manje nego 497. A možda ovo bude povod da i premijerka nešto kaže? Da je i ovo „dehumanizacija“ predsednika. A da li bi „dehumanizacija“ bila ako bi neko javno postavio pitanje čija je strategija razvoja „Srbija 2025“, kao što je 2010. u svom tekstu Srećna nova 2020. u Ekonomist magazinu, koji sam tada uređivao, Borisa Tadića pitala novinarka Katarina Marković: „Da li je partijska ili predsednička? Ako ju je predsednik spremao kao šef države, onda je koristio resurse kabineta i nema pravo da je predstavlja na stranačkoj svečanosti. A ako je pravio kao šef stranke, predsednik države nije smeo da koristi resurse koji mu stoje na raspolaganju na Andrićevom vencu“. Nego, šta ako se ispostavi da su i „Srbiju 2020“ za Tadića i „Srbiju 2025“ za Vučića bar delom pisali isti ljudi? Meni je taj rukopis nekako odranije poznat. Pa šta? Srećna nova 2025.