Zašto Srbija sporo raste

Piše: Danica Popović, NIN

Vučić nije izmislio burazerski sistem i partokratiju, mada mu valja odati priznanje na tome koliko je sve to usavršio i zacementirao. I potpuno je jasno: koji god lider iz opozicije sutra osvoji vlast, biće isti kao Vučić

Je li Vučić kriv što Srbija sporo raste? Naravno, i sama to tvrdim i potpisujem, ali do tog zaključka ne držim mnogo. Jer, pogledajte: da sutra nestane i Vučić i ceo SNS, šta bi se promenilo?

Sve bi ostalo isto: umesto SNS-a, javna preduzeća bi okupirali burazeri iz neke druge partije. Na čelna mesta u privredi zaposlili bi svoju vojsku. Lažirali bi podatke o zaposlenosti, privrednom rastu, ili šta već treba. Donosili bi zakone koje su kao opozicija ismevali i ubeđivali nas da tek sada rade pravu stvar. A bivši SNS-ovci bi mahom prešli u partiju na vlasti, ili bi barem postali odani simpatizeri.

Mnogi ne znaju, pa da kažem: i mladi su uključeni u taj proces, i to do srži. Vođe studentskih organizacija smenjuju se kao i vlast u državi: prvo su bili iz DS-a, pa iz DSS-a, pa u sekundi pređoše opet u DS ili u URS (to je onaj Dinkićev pokret), a posle mi jednom rekoše kako im je student prodekan, ili ko već beše – iz Nove Srbije! Sada je SNS otišao korak dalje, pa uz studentsku elitu, uzgaja i botove. Ali, zar to nije logičan nastavak priče?

Zato me svako ko tvrdi da je najvažnije da Vučić ode sa vlasti neverovatno podseća na one zubare – prevaranate, koji na bolesne zube stavljaju sjajne, bele navlake. Pa kad navlaka pukne posle dva zalogaja, eto belaja… Ko primeti trulež u osmehu vladara, postaje izdajnik, strani plaćenik, o čemu javni servis redovno izveštava, pošto ih baš zbog takvih vesti plaćamo.

Kakva je sad razlika, da na vlast dođe bilo koja od postojećih partija? Nikakva. To jest, ima je, u detaljima, ali ko god mi sad kaže da đavo leži u detaljima, neću se složiti. Đavo se ovde zove partokratija, ili burazerski sistem, ili kronizam, što je sve ista reč. Ne poznajem stranku u Srbiji koja se na tom sistemu ne zasniva.

Stoga nam je jedino preostalo da čuvamo mentalno zdravlje, i da stvari nazivamo pravim imenom. Opozicija se udružuje? Stvarno? Isti oni što su radili sve protiv čega se danas bune? Isti oni, kao Demokratska stranka, na primer, koja za predsednika bira čoveka koji se nijednoj sramnoj odluci svoje stranke nikada nije javno suprotstavio? I, šta? Umesto Brnabićeve, sutra da mi premijerka bude Džesi (čuvena šefica Tadićeve pres službe), ili neki lik iz te priče? Razlika bi bila u detaljima, ali, đavo sedi daleko od njih dve: leži u sistemu, a sistem niko neće da razbije.

Dobro, kako su druge zemlje u tome uspele? Najpre, došli su neukaljani ljudi. Stručni. Često, sa uverenjima. Ali, osnovnu promenu donela je privatizacija. Koja podrazumeva preduzetničku slobodu, kao i pravnu zaštitu od bahate vlasti – ali i zaštitu svih ostalih od nelegalnih radnji preduzetnika. Smiješano, što bi rekao veliki vladika. Privredni rast se od tada zasnivao na uključenju svih i isključenju države iz raspodele rastuće dobiti koja je počela da se stvara u privredi. Burazeri tamo više nisu vodili glavnu reč – a partijske kase znatno su osiromašile. Sve su to danas uspešne zemlje: Češka, Estonija, Slovačka, pa i Poljska (uz sva ludila i turbulencije), pa sve baltičke zemlje, pa Jermenija… Svi su tamo, samo nas nema.

Svi su izašli iz siromaštva zahvaljujući stranim investicijama. Koje same dolaze kad država ukloni burazere iz vlasti. Ne plaćaju im basnoslovne subvencije, niti ih oslobađaju poreza ili bilo čega. I zašto bi? Daju im pravnu sigurnost, koliko-toliko siguran ambijent, i – to je to. A u zemlji gde sve stoji i gde Vučić svakoga za ruku vuče da pokrene bilo koji posao, dolaze samo oni kojima debelo plate.

Održivi privredni rast u tim uslovima nije ni na pomolu. Premalo ljudi donosi odluke, u tome je problem, i dok se to ne promeni, ništa od velikog rasta neće biti. A za Srbiju, da ostane zapisano, nedovoljan je svaki rast ispod pet odsto. Jedino pri toj stopi Srbija ostaje na istom rastojanju od razvijenih zemalja, ako rastu po stopi od jedan odsto godišnje. Rastu li brže, zaostajemo i sa stopom od pet odsto. Pa vi vidite. Vašu budućnost poješće burazeri i partokratija.

Vučić jeste kriv što Srbija sporo raste. Ali nije on izmislio ni burazerski sistem ni partokratiju, mada mu valja odati priznanje na tome koliko je sve to usavršio i zacementirao. I potpuno je jasno: koji god lider iz srpske opozicije sutra osvoji vlast, biće isti kao Vučić. Makar se u detaljima razlikovao, a nama to odavde izgledalo kao spas.