Brže, jače, bolje u medijsku kaljugu
Piše: Ana Ubavić
Nismo znali koliko umno poremećenih ljudi imamo u društvu dok se nije pojavio internet i dok najgori među nama nisu dobili medijski prostor. To nam je pokazalo sve ono što je negde duboko kuljalo ispod površine našeg trusnog područja. Zanimljivo mi je kao fenomen da afere vlasti oko ubistava koja su se desila, u medijskom prostoru su se pojavljivale samo kao vesti na slobodnim medijima. Jednog Omera Mehića, besprekornog čoveka, napravili su pijancem dok je jedan ogavni Babić provukao bez mnogo priče o onome što je učinio Staniki Gligorijević. Dva minuta su netragom nestala kao i ogromna količina naoružanja iz kuće ubice iz Dubone i Malog Orašja.
U ovom trenutku bilo ko na bilo koji način može da baci ljagu i ne odgovara ili da objavi šta god da želi. Medijska kaljuga se samo produbljuje.
Nije problem ako ste vi lokalna budala pa niko sem vas i par ljudi oko vas zna da ste budala jer vas sluša. Problem je ako ste vi lokalna budala, koja ima javni profil ili medijski prostor pa vas sluša i vaše mišljenje jede nekoliko stotina ili par miliona ljudi. Biti javna ličnost je obavezujuće i mora da postane javno kažnjivo izgovaranje nebuloza, neistina i štetnih informacija kojom god tematikom da se bavite.
Mora da postane javno kažnjivo da se novinarstvom bave ljudi bez elementarne kulture i etičkog kodeksa. Dragan J. Vučićević je trebalo da odgovara još prvi put kad je krenuo da objavljuje netačne informacije i ogavne neistine o ljudima.
Jovana Jeremić je pre nekoliko dana javno optužila majku male Danke da je prodala dete. Zašto REM nije reagovao? Zašto, kad je to njihov posao? Sad nakon istine o ubistvu deteta porodica male Danke treba da tuži i Jovanu Jeremić i sve ostale, koji su iznosili laži kao i da se uključi savet REM-a zbog iznošenja neistina. Gospođa Jeremić je pravnica i kao takva verujem da je dobro upoznata sa tim šta se dešava ako javno klevećete nekog. Sem toga, kada govori na javnoj frekvenciji ona je u službi građana i njeno mišljenje nije nažalost samo njeno lično mišljenje, već informacija koja dopire do nekoliko miliona ljudi.
Šta bi se desilo da je zbog njene izjave neko fizički napao i povredio trudnu ženu, koja je već dovoljno bila istraumirana činjenicom da je njeno dete nestalo? Ko bi odgovarao?
Novinari Informera su grubo ugrozili privatnost porodice male Danke u njihovim najtežim trenucima. Sem toga, iznose javno krvave i ogavne detalje, za koje se ni ne zna jesu li tačni jer bi kao takvi i zbog uznemirenja javnosti, trebalo da budu deo zatvorene policijske istrage.
Informer je objavio i intervju sa višestrukim silovateljem ako se sećate protesta, koji su bili organizovani pred njihovom redakcijom. Dokle više krvavih detalja, bolesnih detalja, preturanja po živim ranama ovog naroda?
Gde je kraj ovom Velikom bratu, gde je kraj ovom krvavom piru iza kog stoji bolesni radikalski mozak, koji od devedesetih pa na ovamo truje ovaj narod nasiljem, mržnjom, bolešću? Ne klikćite, molim vas kao Boga, na sve gluposti, ne kupujte smeće od prorežimskih novina, dajte da uradimo sve što možemo da spasimo ovaj svet za neke buduće generacije, da osvestimo ovu našu decu i nas, nama je dosta crnih hronika, smrti i harmonika.
________________________________________________________
Ovaj tekst je opominjijući KRIK u pustinji duha.
Više od tri decenje ovaj narod je trovan lažima i zavođen opasnim maštarijama, koje su postale opojno sladunjavi mit. Tako da danas konzumiramo otrovne plodove kolektivnog neo-varvarizma koji će nas vratiti u 19 vek u granice Beogradskog pašaluka.
Živi bili pa videli!
Bravo !!!
Postali smo usamljana gomila. A kako ne bi, kad je za ovo vreme od dolaska MIloševića iz Srbije otišlo gotovo 700.000 mladih obrazovanih ljudi koji bi danas držali intelektualnu vertukalu ovog naroda.
E sad se vuidu koliko nam fale ti ljudi. Da su oni ovde spontano bi se kreirao jed sloj svesnih i odgovornih građani stsrosti od 30 do 60 godina. koji bi se smelo prihvatili istorijskog izazova i odgovorno pronašli neko normalno rešenje za naše probleme.
Jer se lepo vidi da mi ovakvi kakvi smo ne možemo da definišemo pešenje koje bi ostali narodi uvažili.
Čitam druže neverovatne stvari… Čitam i ježim se.