Budućnost u koju (ne)verujemo

Da nisu raspisani vanredni lokalni izbori Dragačevci verovatno nikada ne bi spoznali koliko je bitna i važna lučanska opština, koju mnogi koliko juče doživljavali kao sinonim srbistanskog privrednog i ekonomskog sunovrata. Koliko god nas srbistanska vlast, bez obzira da li je reč o onoj prethodnoj, aktuelnoj ili nekoj budućoj, uveravala kako nema malih i velikih opština i gradova i kako je za nju bitan svaki kamen zemlje Srbistana, decenije iza su nas ipak naučile da su uverevanja i obećanja jedno, a praksa sasvim drugo. Odnosno da je za najveći deo srbistanskih partija i političara, bez obzira na ideološki šinjel kojim su se ogrnuli, sve što se dešava van kruga dvojke uglavnom nebitno. Osim kada su izbori u pitanju. Parlamentarni ili lokalni svejedno je.

E, tada se političari i političarčići, ministri i ministarčići sete da osim prestonice, Vračara i Dedinja postoje i Babušnica, Trgovište, Dragačevo…

Kad se raspišu izbori, kao ovi u Dragačevu, Srbistanom se o trošku građana razmile ministri i državni zvaničnici, od kojih mnogi teško da na mapi iz prve mogu da pronađu Lučane, a kamo li Gornji, Donji Dubac, Guberevce, Kaonu… Ali ne rade oni to, kako zlobnici tvrde, da bi promovisali Srpsku naprednu stranku. Naprosto ministri Gašić (za sada dva puta), Vulin, državni sekretari Vekić, Stevanović, poslanici Babić i Radojević (čiji kadrovi već više od dve godine do imbecilnosti usrećuju Čačane), a pre svih njih Andrej Vučić, ili možda neko ko se predstavlja kao on, hodali su Dragačevom kako bi sagledali probleme i iznašli rešenja. Rešenja čija realizacija zavisi od toga da li će na čelo lučanske opštine zasesti naprednjačke uzdanice poput magistra Jolovića, magistra Velanaca, dr Pajevića… Koji teško da mogu da nabroje sve partije koje su tokom poslednjih decenija promenili, ali su se na vreme ugnjezdili pod skute gospodara Vučića i postali nezaobilazni faktor razvoja i prosperiteta Dragačeva.

Ali budući da gospodar ne bi bio gospodar kada bi bilo šta prepustio slučaju, eto, kao se najavljuje njega u nedelju u Mionici i u Lučanima. Naravno, ne kao predsednik stranke već kao premijera koji 24 sata bdi nad sudbinom Srbistana, Mioničana i Dragačevaca.

Sve u svemu, koliko god to nelogično zvučalo, 28. decembra žitelji Dragačeva će se naći pred više nego jednostavnim problemom. Za razliku od nekih prethodnih vremena ovoga puta Dragačevci, koji inače važe za vispren narod koga je teško prevesti žednog preko vode, treba samo da uklavire da li bi kozi, koja je nebrojeno puta satrla pola njive, ponovo poverili kupus na čuvanje. Odnosno koliko je puta potrebno da ih neko slaže i prevari da bi sabrali dva i dva i skapirali da se vuku prasići ne ostavljaju na čuvanje. Pa čak i kada promeni dlaku pa za njega garantuje, glavom i plakatom, gospodar Vučić.

To jednostavno ne biva!!!

Aleksandar Arsenijević