Prethodni članak
Čačanski “plemići”
Distinkicija je zapravo diferenciranje, povlačenje garnica prema drugima, ali u svoju korist. Ona je način da se svojoj društvenoj grupi dodeli superiornost. Kroz ukus (sposobnost odabira distinktivnih znakova i razlikovanja na osnovu „značajnih razlika”), stil života, manire govora i ponašanja, akteri se sami klasifikuju. Ukus se ogleda u nisu izbora koji su pre svega simbolične i kulturne prirode, tako da je naš društveni status određen onim što preferiramo, ali i onim što nam se dopada (Pjer Burdije).
Gordost zbog građanskog statusa bila je i ostala veoma izražena kod Čačana. Sebe su smatrali elitom u odnosu na „seosko more“ iz koga su izrasli. Sve do polovine 20. veka Čačani su se međusobno oslovljavali sa „plemiću“, što je trebalo da ih u sopstvenim očima prikaže kao nekakvu aristrokratiju. „I Čačak ima svoje ’plemiće’. Ti ’plemići’ nisu vitezovi […] To su naši domorodci – Čačani, bostandžije, pekari, zaponjaši, kelneri, đaci, ciganmalci, palilulci, svršeni i nesvršeni intelektualci, eksperti za eksport i eksperti za inport. […] Dakle, svi oni koji su okusili prvi majčin zalogaj na zemlji Čačka, a kasnije popili malo moravske vode ili čačansku šljivovicu.“
Stranci su zapažali da u Čačku žive strasni ljudi, ali kada im planovi ne bi išli kako su zamislili, onda su se odavali alkoholu, kocki i preteranom pušenju: „[..] ili u razvijanju nekog samodopadljivog ’mangupstva’, ’frajerstva’[…] Mnogo piju i rakiju, i vina, i piva! Zaista mnogo piju. Gore od toga uče i decu da piju!“ Kao rođeni Čačani, i autohtono varoško stanovništvo, i čačanski Romi su zahtevali da ih okolina smatra kao „plemiće“. Posle 1945. godine gotovo svi Čačani starosedeoci u javnim raspravama uznosito nazivaju sebe „plemićima“, tražeći u javnosti veće uvažavanje i preimućstvo, iako su gotovo u potpunosti potekli iz sirotinjskih gradskih familija.
Varošani su imali svoje kafane gde su redovno izlazili i posle Drugog svetskog rata. Stanovnici grada nisu povoljno gledali na pridošlice sa sela i njihovo prisutvo u kafanama i restoranima, prostorima za privatnu zabavu građana okrenutim modernim uživanjima: „Džez je svirao velikom broju onih koji su nosili do pre nekoliko godina opanke na nogama i dolazili u Čačak samo petkom na beli somun sa paprikašom.“ Omladina sa sela je dolazila u Čačak i šetala po korzou sa rođenim varošanima „plemićima“, što je ranije bilo nezamislivo: „Pojam dojučerašnjeg suseda−seljaka ne postoji. On je sada drugačije obojen, on je ravnopravan građanin, građanski sa građaninom ’plemićem’.“ Podele su opstajale, pa je i početkom sedamdesetih na korzou seljacima bilo „dozvoljeno“ da šetaju samo sa jedne strane ulice, bez mešanja sa građanima.
Piše: dr Miloš Timotijević, naučni saradnik i muzejski savetnik Narodnog muzeja Čačak
Izvor: Милош Тимотијевић, „Град у унутрашњости: облици, простори и границе приватног и јавног у 20. веку”, Приватни живот код Срба у двадесетом веку (ур. Милан Ристовић), Београд, 2007, стр. 579-611.
_________________________________________________
E to je bio čačak a ne danas.došla stoka sa čuka i rovari li rovari
Tako je Milose,skoro je i Tocak imao jedan intervju pa se dotakose i starog Cacka i Cacana.Moram priznati prava avangarda lopovi,lopovi u pokusaju i silovatelji.
I sve dok je tako bilo ovo je bio Grad a Cacani cenjeni i postovani u citavoj Jugoslaviji. Od kada su dosli dodjosi sa raznoraznih strana i doneli svoju (ne)kulturu grad je postao dzovangrad u kojem je svake godine sve manje Cacana
CACANINE, da li ste razumeli tekst?
Znate kako,mi koji smo starosedeoci smo ugrozeni od strane dodjosa.Ne kaze se dzabe ,dosli divlji da isteraju pitome.
Bas tako ,sve kompleksasi ja bih narodski rekla seljdzovi. Dosljaci su ih oplemenili ili osemenili pa kako god .
Ovi sto se stide porekla i postenog rada ce uskoro od gladi umreti… Ili od zatrovane hrane koju kupuju. Sve ima svoju cenu. A svi smo mi iz nekog sela potekli…
Zanimljivo. I nije se mnogo promenilo, nabedjeni ljudi puni sebe bez ikakvog razloga
Stara „ELITO“ ogradite i stavite katanac na sve sto je vase.
Vrati se odakle si dosao pa tamo ogradjuj ni mi tebi ne pricamo sta ces ti da radis po javoru
Čim je neko rođen u Čačku on ima „plavu krv“ i predstavlja više biće u odnosu na one sa strane. Zvuči li vam poznato?
Gospodo rodjen sam u Cacku pre 55 godina samo da reknem nije niko dosao sa strane da otme nikom nista ljudi kupovali placali a vi“VELIKI CACANI“ste potrosili pare pa sad kukate.Moji roditeli su Zlatiborci nista gore nisu prodali a ovde mnogo radili i kupovali i gradili zasucite rukave radite i negledajte ko je odakle .Radio sam po Evropi i Rusiji stedeo a veliki Kaldrmasi po Kladjama e pa Baco nema djabe nidje
A ko su nam današnji eminentni Čačani? Čovek konobar i čovek kondura. Cela Srbija zna za njihov rad na odlivu Čačana diljem sveta. Opslužuje ih gomila tapšača za minimalac. E moji Čačani
Čačak više nije onaj isti grad…Sve se promenilo,odavno…
Cacak je bio i ostao varosica.Gospodin se radja,a ne postaje rodjenjem,zato vecina plemica nije ni prosla pored gospodina.Cast izuzetcima.
„Gospodin se radja,a ne postaje rodjenjem“
Komentar kao da ga je Grunf iz Alan Forda pisao.
Ja kao stari gradjanin Cacka, tvrdim da ovo malo sto nas ostalo se razlikuje u svemu, govoru, manirima i sa postovanjem drugih.. uzgred dotakli ste se i cacankih Roma.. Medju njima ima najuzvisenije gospode a to znaju samo pravi starosedeoci ko su oni..
To je zaista tacno, stare porodice se poznaju.
Stara, tužna priča našeg mentaliteta. Kakvi samoživci! Plemić se ne postaje poreklom, nego čitanjem knjiga. Nije stvar u ,,plavoj krvi“ stvar je u plemenitom srcu.
Čačak je imao i ima svoju elitu,ali su uvek skorojevići vodili glavnu reč.Ovaj tekst puno govori o mentalitetu Čačana.
Samo neka se ljudi mnoze u Cacku,pravil su ista za sve.Cacak je otvoren grad za sve tako da izvolite ljudi i dodjite….Vise ljudi ,vise pameti i para!
Kod nas u kraju imamo doseljenike iz Bosne i verujte da svi imamo problem sa njima. Njihova drskost i bezobrazluk prevazilaze sve granice. Koliko god pokusavali sa njima zivot nije normalan
Znači oni su takvi, jer su iz Bosne, a ne jer su disfunkcionalna porodica, kojih pretpostavljam nema na ovim prostorima? Smanji nacizam, rođače…
Dejane, razumem vas! Isti problem je i sa ljudima sa Kosova! Uzas, ruglo, bahatost….
Pa sto pljijete po ljudima.To jeste palanacka umosljenost,ali tako je po celom svetu,nisu to Cacani izmislili.Kad je neko starosedeoc on sa visine gleda dodjose a ove zabole ona stvar ako malo mozga imaju.
Na zalost,sve je vise pravih Cacana.Ne razumem sta je tu lose osecati se posebnim sto si rodjeni Cacanin
Ne moze me niko ubediti da nema razlike izmedju cacana i ovih sa strane. Ko je zatekao korzo, jasno se osecalo da oni sto setaju do HB su Cacani,a oni sto su setali do Pelivana su sa sela.Oni su svoju setnju morali da zavrse pre nego im ode zadnji autobus.
STO SE TICE PLAVE KRVI,KAMO LEPE SRECE DA IMAMO,ne bi bila gomila koja luta.Tocak je iz svog ugla opisao Cacak,ali napravio je propust da objasni kakav je odnos i status silovatrlja bio. Ogromna je to razlika u odnosu na danasnje vreme.U svakom pogledu bolje nego danas.
Protka Cacak.
Da li je jedna od tih kafana Car Lazar. Moj deda je bio Jorgandžija u Dr.Mišovića. Uvek je tamo svraćao na piće i stalno je bila puna kafana, naročito leti. Doduše on je čini mi se i sam pridošao iz okoline Milanovca.
Pravi srpski mentalitet, ne umem da pokažem sopstvenu vrednost ukoliko nekog ne unizim; uglavnom nekog neukog, odnosno nekog za koga sam siguran da ne može ili ne ume da mi uzvrati.
Autor clanka je iz Prijevora, i on to ne razume.
Slatko me nasmejase !
Kompleksi vas ubise sam tekst opisa te nazovi plemice …haha
Po komentarima se vidi da su dodjosi u vecini i da je zato Cacak izgubio svoj gen.
APSOLUTNO TACNO
NAJBOLJI KOMENTAR OD SVIH
Plemici
Milun Kole Drndzo Žoc Radmilo…🤣
Nazalost,sve je vise pravih Cacana.Neragumem sta je tu lose osecati se posebnim sto si rodjeni Cacanim.
Nemoze meniko ubediti da nema razlike izmedju cacanina i ovih sa strane.Koje zatekao korzo jasno se osecalo da oni sto setaju do HB su Cacani,a oni sto su setali do Pelivana su sa sela.Oni su svoju setnju morali da zavrse pre nego im ode zadnji autobus.
STO SE TICE PLAVE KRVI,KAMO LEPE SRECE DA IMAMO,ne bi bila gomila koja luta.Tocak je iz svog ugla opisao Cacak,ali napravijo je propust da objasni kakav je odnos i status silovanjeta bio.Ogromna je to razlika u odnosu na danasnje vreme.U svakom pogledu bolje nego danas.
Protka Cacak.
Što reče jedan momak poodavno ‘Jadnici’. Mora biti da svaka selendra ima svoje plemiće – jadnike, a što veća selendra, veći i ‘plemići’.
Nego da se ne lažemo, ipak je to u osnovi bila jedna obična selendra, a dok se neko ne pogleda iskreno, menjaće se samo na gore.
Idemo ‘plemići’, opletite.
Ja dosao iz Podgorice i asimilovao se izvanredno u ovom gradu.Ne videh plemstvo a kada malo dublje pricom proniknem u pedigree zakljucim da su ovde svi poreklom iz obliznjih ili daljih sela.Nema plave krvi ovde niti je u istoriji bilo
Jeste, jeste, nego tebi kao dosljaku niko nema obavezu da se ispoveda.
Napisah da su svi dosli iz obliznjih i daljih sela, tako da i vas svrstavam u dosljake.Jedino sto Vi izgleda ne znate svoj status
Odlicno znam svoj status. Ja nemam nikakvo selo, niti kakvu rodbinu na selu, a i ne poznajem nikoga ko zivi u ruralnim oblastima, jer nemam potrebe za tim. Tako je bilo, ne decenijama, vec sada zaista mogu reci kroz vekove.
Kao sto rekoh, nema potrebe objasnjavati.
Onda zakljucujem da ste dosli iz Matrixa i da nastavljate da zivite u njemu
Vidi se, druže , da nisi odmakao dalje od Praga.
Clanak je napisan iz nekog neizrecenog kompleksa, nekog nerazumljivog nedostatka, nedovrsenosti, jedan pokusaj da se autohtono stanovnistvo grada prikaze kao malogradjanska gomila, naginjuci ka trabunjanjima Radivoja Konstantinovica koji je imao (neizrecene) komplekse prema nasem narodu, buduci da je proteran iz Rijeke jer se izjasnjavao kao kakav avetni jugosloven.
Radivoj Konstantinovic je otisao korak dalje, indukujuci somnabulni termin „srpski palanacki fasizam“ koji su proamericke nevladine organizacije i razne LGBT skupine vrlo rado koristili jedno vreme. Mozda i sada to rade, ali ja na njih ne obracam paznju.
Ponasanje. Postupci. Vaspitanje. Postovanje. Pravila. Najcesce pitanje koje su odrasli upucivali deci je bilo: „Ciji si ti?“
Postojala su odredjena pravila ponasanja i njih niko nije olako krsio. To je bila jedna vrsta morala zasnovana na vrednostima koje su proisticale iz jednog autoriteta.
Sta je mogao da bude taj autoritet iz kojeg je proisteklo to uredjenje?
Porodica.
Da se vratimo u sadasnjost, grad je pun nekih ljudi, sto se kaze, s koca i konopca, i moguce je prepoznati dosljake na prvi pogled. Doduse, neki se i kamufliraju, ali ih njihovi postupci, ponasanje i ono sto govore nepogresivo odaju. Jedino se ne moze precizno utvrditi iz koje su nedodjije stigli, ali malo koga i zanimaju ti obskurni toponimi koji bi se pojavili u tom istrazivanju.
Zato, ostavite se vi plemica i gledajte svoja posla.
Kiselite kupus na terasi, izuvate se ispred vrata stana, rucate na terasama u gacama, slusate vasu muziku, (ako mozete, nabavite slusalice i komsije ce vam biti zahvalne), i smatrate da je sve to ispravno jer ste kupili neki stan od siporeksa i gips kartona? I onda vam smeta kad vas neko prepozna kao dosljaka, a vi ste uradili sve sto je moguce da otklonite svaku dilemu u toj konstataciji?
Jedino vas molim da ne zalecete polovne automobile zbog zadnjeg loseg filma koji ste gledali, to zaista ugrozava bezbednost drugih, i da ne parkirate na zelene povrsine, jer iako automobili imaju konjske snage ipsod haube, to ipak nije konj i ne pase travu.
Baš skoro sam u malom parku podigao sa poda jednog starog poznatog čačanina. Odavno ga znaju svi,generacije su mu već u Čačku. Napio se,pao sa klupe i leži onako prosut ispod klupe. Nailazim ja sa svojom suprugom i detetom i rek’o, aj molim te da ga podignem,ružno ovako leži u sred po bela dana. Podignem ga ja nekako,a on se i probudi u međuvremenu i počne čovek da plače , kaže pao sam i nisam imao snage da ustanem i hvala i hvala. Ma u redu je,kažem,nego ružno izgleda,lezite na klupu pa spavajte. Svo vreme dok sam to radio,a i pre toga, čačanski plemići su okretali glavu i pravili se da ne vide,a tek da pomognu. Pa reci te vi meni,ko je tu plemić,ko seljak, a ko čovek. Rodjen sam ovde,a moji su doseljenici. Lako je glumiti plemića,aj probaj da budeš čovek.
Sto je pio vinjak na suncu?
Plemstvom danas sebe nazivaju potomci Tiovih komunista! Doduse ,,titulu“ im je dodelila drzava!
Dosljaci ne vole da se kupaju pa ih treba drzati niz vetar ako je ikako moguce.