Carstvo Božje unutra je u vama

Pročitah sinoć pa imah nemirnu noć: “Milan Zurovac, vlasnik Farme „Luka“ poklonio je danas božićne pečenice za 41 socijalno najugroženiju porodicu iz opština Nevesinje i Bileća.Za ovu humanu akciju odlučio se zbog želje da i njegovi najsiromašniji sugrađani osjete radost božićnih praznika. Načelnik opštine Milenko Avdalović za gest Milana Zurovca je rekao da je izraz najlepšeg hrišćanskog milosrđa. On je pozvao i druge ljude dobre volje da slede njegov primer i pokažu solidarnost posebno u vreme božićnih praznika.”

A ovih dana čitam knjigu od Tolstoja “Carstvo božije je u vama” koja potvrđuje kako je on zaista bio jedan veliki i potpuno neshvaćeni genije, inače vegetarijanac. U toj knjizi Tolstoj objašnjava kako su osnovna jednostavna učenja Isusa iz Nazareta ostala neshvaćena među narodima koji sebe samim tim nepravedno nazivaju hrišćanima. Učenje Hrista je učenje nenasilja, učenje izlaska iz začaranog kruga ubijanja I međusobnog jurenja u želji za osvetom. Oni koji sebe nazivaju predstavnicima Hristovog učenja na ovoj zemlji – sve hrišćanske crkve za sve ove godine nisu narodu objasnile da Hristova pravila okretanja drugog obraza I reči “Vrati mač u korice” treba da postanu sam život svakog pojedinca da bi se sam narod mogao nazivati hrišćanskim. Hrišćansko milosrđe bi se trebalo očitovati životom u kome su svakodnevica reči Hristove “Oprosti, moli za oproštenje i ne čini spoznate grehe. Ljubi neprijatelje svoje I činite dobro onima koji vas nevole”. 
A ako pogledamo šta se kod nas događalo i događa, mržnja koja se posejala među našim narodima krajem prošlog veka nažalost još uvek se seje. Pri tome se uzurpira Hristovo ime, bezočno se prisvaja od onih koji su daleko od toga da žive onako kako je On govorio I živeo kao primer. Kada je Hrist pokazao da se trebaju ubijati životinje? One se rodio među živim životinjama. One su ga dočekale žive i grejale ga svojim dahom. On nije dozvolio ubijanje jagnjeta za praznik Pashe i s tim je razbesneo sveštenike koji su organizovali daljni njegov progon i stradanje. On je isterivao iz hrama trgovce životinjama. I pre njega prorok Izaija a i drugi govorili su sve do danas o tome da su Bogu mrske žrtve paljenice, da otklanja svoj pogled od krvavih ruku ljudi i poziva ih da operu krv sa njih i da se očiste.
Prema tome nazivati delo deljenja pečenih prasića „najlepšim delom hrišćanskog milosrđa“ je zloupotreba Hristovog učenja.
Završila bih ovo pisanje citatom iz Tolstojeve knjige: „Jer kako god to zvučalo jednostavno i staro, i kako god da otupljujemo sebe licemerjem i autosugestijom koja iz njega proističe, ništa ne može da pomuti nesumnjivost te jednostavne i jasne istine da nikakvi spoljašnji napori ne mogu da osiguraju naš život, koji je neizbežno povezan sa neminovnim stradanjima i koji se završava još neminovnijom smrću koja može da nastupi svakog trenutka, i da zbog toga naš život ne može da ima nikakav drugi smisao osim toga da u svakom trenutku ispunjavamo ono što od nas hoće sila koja nas je u život poslala i koja nam je u tom životu dala jednog pouzdanog vodiča – našu razumnu savest.
I zbog toga ova sila ne može od nas tražiti ništa što je nerazumno i nemoguće: da gradimo naš privremen, telesni život, život zajednice i države. Ova sila od nas zahteva ono što je jedino pouzdano, razumno i moguće: da služimo Carstvu Božijem, tj. Da pomažemo uspostavljenju najvećeg jedinstva svega što živi, što je moguće jedino u istini, i da zbog toga priznajemo istinu koja nam se otkriva i da je ispovedamo, da činimo ono jedino što je uvek u našoj moći.
„Nego ištite najpre Carstvo Božje i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Carstvo Božje ne dolazi na vidljiv način. Niti će se reći: Evo ga ovdje, ili eno ga ondje; jer gle, Carstvo Božje unutra je u vama.”

Snežana Milovanović iz Udruženja „Sloboda za životinje“

_____________________________________________________