Čija su naša deca

Piše: Ana Ubavić

Verujem da se mnogo njih pita upravo ovo pitanje u poslednje vreme. Naše dece se sete samo pred izbore, ali budući da nisu mogli da posle svih ovih tragedija i bezakonja se ovog puta pozivaju na njih, koriste parolu pokojnog Đinđića, čiju je smrt proslavljao onaj koji je sada besramno izgovara.

Sete se dece kad treba da se sa njima slikaju za kampanju ili da iskoriste popularnost udruženja Mame su zakon, jer znaju da je rejting jako nizak.

Srbija svoju decu ne voli, jer ako oni ili njihovi ne glasaju za Vučića, jedino mogu ili da umru od gladi ili da odu u inostranstvo.

Da Srbija svoju decu voli ova deca bi do sad dobila pravdu.

Direktor BIA je tek sad podneo ostavku posle meseci i meseci protesta, vrlo zgodno u sred izbora, u svrhu marketinške kampanje. Nije podneo ostavku jer nije radio svoj posao kako treba, već je podneo ostavku kad mu je gazda rekao. Ni zbog sramote, ni zbog tuge. Još umesto da je pokunjen sav je hrabar jer je uhvaćen i sumnjiči se za učešće u trgovini drogom. Nije ga sramota zato što nisu radili svoj posao pa su naša deca mrtva.

Čija su ova naša pobijena deca? Na sahrani dece i čuvara iz Ribnikara nije bilo nikog iz vlasti, na sahrani žrtava iz Dubone i Malog Orašja nije bilo nikog iz vlasti, na sahrani Noe Milivojev nije bilo nikog iz vlasti, na sahrani Ervina Ćelahmetovića i dečaka iz Niške banje nije bilo nikog iz vlasti.

Jesu li sva ta deca, jer koliko god godina da imate nečije ste dete, naša deca?

Ako nisu, zašto nisu?

Jesu li nečija deca deca o kojima Ana Pejić godinama javno moli i kumi da se pronađu, jer su oteta i prodata?

Jesu li nečija deca deca koja se otimaju i daju u hraniteljske porodice, jer je zakonito da ako porodica nema novca da ih izdržava vi ih date u hraniteljske porodice i njima date novac, umesto porodici pomognete kao država?

Sad se čuje sa svih medija kako Srbija ne sme da stane umesto čuvenog slogana za našu decu.

Roditelji i svi ucveljeni su pozivali da stane, jer smo  udarili u zid našom glavom I našim srcem.

Oni kažu da ne sme da stane. Znate li zašto?

Ova Vučićeva Srbija ne sme da stane jer ako stane videće se koliko je žrtava pod njenim točkovima stradalo poput Andree Bojanić i Stanike Gligorijević. Videće se i da su naše žrtve kolateralna šteta, jer se koalicioni partneri sahranjuju sa najvećim državnim počastima a svi ostali ne da ne mogu da dobiju počasti, iako su pobijeni na stravičan način, nego ne mogu ni da dobiju pravdu.

Ne uzmite mi za zlo, verujem da je mnogo ožalošćenih jer je umro Ištvan Pastor, ali naša deca, kojih više nema zaslužuju te državne počasti daleko više. Ako niste spremni da date zaslužene počasti dajte im bar pravdu koji su zaslužili, ne samo oni nego i ta Stanika Gligorijević, Andrea Bojanić, rudari rudnika Soko, Omer Mehić i posada helihoptera, Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan.

Neka mi oproste oni kojih se nisam setila jer mnogo je žrtava ovog trulog sistema, zakopanih u papirologiji i nesrećnim slučajevima i radujem se danu kad će ovi živi moći da kažu da su najzad njihovi mrtvi dobili pravdu, koju su zaslužili.

_______________________________________________________