Čime vas kupuju?

Piše: Isidora Đolović

Čime vas kupuju, poštovani glasači? Već polumitskim sendvičima? Obećavanjem radnog mesta? Ili zastrašivanjem gubitkom istog? Izdavanjem ekspres-diplome i zvanja, sertifikata za nepostojeće znanje i učinak? Oslobađanjem od kompromitujuće presude? Kakvom nekretninom ili mestom u vrhu preuzeća? Ili elementarnom potrepštinom?

Pefidnim ucenama, kojih možda niste ni svesni? Silovanjem umornog mozga, posustale duše i izgladnelog želuca napadnom retorikom bez značenja? Nepreglednim statističkim podacima i brojkama, procentima i izrazima koje ne razumete, imenima inostranih funkcionera, zvaničnika, ulagača i ocenjivača čiji delokrug ne poznajete, niti za vas lično ima ikakvog značaja – ali, ah, zvuče baš bitno! Argumentima nedovoljnim da i sami sebe uvere, u suprotnom ih ne bi kao pokvarena ploča, do iznemoglosti, ponavljali? (Uzgred, jeste li čuli za tehniku ispiranja mozga? A manipulaciju putem obrtanja perspektive i „igranja žrtve“?)

Istiskivanjem iz igre bilo kog suparnika, plaćanjem TV termina, prostora za oglašavanje, tabloidnih dezinformacija i hvalospeva, te onih idiotskih reklama VAŠIM novcem? Sabotiranjem, nekažnjenim klevetanjen, podmetanjem noge, prljavim trikovima protiv svih koji se usude da, u kvazi-demokratskom predizbornom krugu, iskoriste svoje pravo predstavljanja – pošto su time promolili glavu u povlašćeni prostor za slavljenje i isljučivo oglašavanje neprikosnovenog vladara? Stvaranjem nepremostivog jaza između nekakvih „nas“ i „njih“, tobožnje „prve“ i „druge“ Srbije, insistiranju na „sam protiv svih“, trovačkoj, destruktivnoj politici? Degradiranjem svega građanskog, intelektualnog, kulturnog i tretiranjem pristojnog dela nacije kao „sebičnih, elitističkih pripadnika kruga dvojke“, koji nisu „ljudi iz naroda“?

Spiskovima onih što su ih, nasuprot „snobovskim kritičkomislećim odmetnicima“ podržali, kao da to nešto zaista znači; jer, kada na jednog akademika dođe npr. Ceca ili Soraja (pretpostavljam, odgovarajući predstavnici pomenute „narodske“ kategorije), postižete minus-efekat, svojevrsno „potapanje brodića“. Čemu ciljanje na sentiment detinjstva preko Branka Kockice, dok se na jednog Dudu Ivkovića besramno obrušiše jer je podržao protivničkog kandidata (jasno je, u pitanju su dvostruki standardi)? Pa šta ako je gospođa Aleksandra Vraneš donedavno bila dekan beogradskog Filološkog fakulteta? O kredibilitetu takvog simpatizera ozbiljno govori činjenica da je u pitanju ista osoba koja je pre par godina uručila Tomislavu Nikoliću povelju zahvalnosti u ime ove institucije!

Dakle, ČIME vas to kupuju i koja je vaša cena, dragi sunarodnici? Zašto pristajete da vas svedu na ništa više od živine, uredno žigosane, pa izvedene na pijac: “Haj’mo, licitacija!“ Zašto, uz stalno isti vapaj kako „nemate izbora“? Jer, budimo iskreni, IZBORI su pred nama. Biramo jesmo li poslušnici, simpatizeri, mitomani, botovi, pokisli miševi – ili živa bića sa ono malo duše,  ponosa i prkosa, a iznad svega pameti, LJUDI koji ne dozvoljavaju manipulatorima da ih gaze, ne beže u podaništvo, ali ni satiru (da se razumemo, Beli je zanimljiv i smešan neko vreme, poenta shvaćena i prihvaćena – ali, sve već izmiče kontroli i može imati kontraefekat)?

Čime vas kupuju i zašto se dajete u bescenje, pa posle žalite kako ste obeščašćeni? Pravo je vreme da se zapitate.

____________________________________________________________