Da li vas je sramota od Milice Rakić
Piše: Aleksandar Arsenijević
Danas, na drugi dan Uskrsa, navršilo se 18 godina od one noći 1999. godine kada je od NATO bombe stradala trogodišnja Milica Rakić, koja je te noći postala i zauvek ostala simbol ratnog bezumlja. Nažalost, stradanje male Milice Rakić i ostalih žrtva NATO bombardovanja od nedavno simbolizuje brutalno političko beščašće, licemerje i moralnu kaljugu u kojoj se zaglibio nimalo zanemarljiv deo srpskog naroda.
Da politika, stranke, političari i nešto što se naziva etikom u zemlji Srbiji nikako ne idu ruku pod ruku, manje više svima je odavno jasno. Ali da beščašće može da ide tako daleko, kako su nam to prezrentovali Aleksandar Vučić i njegove pristalice okupljene 24. marta u beogradskoj Areni, malo ko je mogao i da pretpostavi. “Uveličavši” svoj predizborni miting prisustvom Gerharda Šredera, kancelara Nemačke u vreme NATO intervencije u SRJ, i to na dan kada se u Srbiji obeležavao početak bezumnog bombardovanja, Aleksandar Vučić i njegove pristalice su na najbrutalniji mogući način opoganile grobove žrtava bombardovanja. Prisustvom Gerharda Šredera Aleksandar Vučić, isti onaj što je nebrojeno puta sa skupštinske govornice paptetičnim glasom, kako to samo on ume, izgovarao ime Milice Rakić, uvek kada je političke protivnike optuživao za izdaju i saradnju sa NATO paktom, narugao se i maloj Milici i Srbiji. Samo, u svemu tome najmanji problem je Aleksandar Vučić, čiji stavovi, reči i obećanja, pokzalo se to tokom svih ovih godina, ne vrede pišljivog boba.
Šta je sa onim silnim hiljadama njegovih pristalica okupljenih na godišnjicu početka bombardovanja u beogradskoj Areni?
Da li su i oni, dok su tog 24. marta, aplaudirali Šrederu, bar na trenutak pomislili na malu Milicu i ostale žrtave NATO bombardovanja? Da li se zbog prisustva Gerharda Šredera čuo bar jedan zvižduk? Da li je bar jedan član SNS u znak protesta i iz pijeteta prema Milici Rakić i ostalim žrtvama napustio Arenu?
Naravno da nije!
Jer šta su bombe, razaranja i žrtve u odnosu na izbornu pobedu i demonstracije nemerljive ljubavi prema voljenom vođi!
Zato, vi koje su tog dana sa raznih strana Srbije, pa i iz našeg Čačka, dovozili da aplaudirate Gerhardu Šrederu nemate pravo da ikada više izgovorite ime Milice Rakić ili bilo koje druge žrtve NATO bombardovanja. Vi koji ste izdajnicima, plaćenicima i nepatriotama nazivali svakoga ko se na bilo koji način suprostavio ratnom bezumlju tog 24. marta 2017. godine izgubili ste pravo da ikada više pozovete na patriotizam. Tog dana vi ste postali simbol beščašća, licemerja i moralnog posrnuća koje je zadesilo ovaj nesretni narod.
Zato od sada pa za navek, ukoliko je u vama ostalo iole časti, nikada više u bilo kom kontekstu ne pominjite ni NATO bombardovanje, ni Milicu Rakić, niti bilo koju drugu žrtvu. Uživajte u izbornoj pobedi, a od 24. marta 2017. godine pa za navek, smatrajte se direktnim saučesnicima u njihovom ponovnom stradanju.
Aleksandar Arsenijević
Bravo Arso za ovaj tekst. Može se na žalost iz ovoga đšto si rekao mnogo što šta naučiti o nama ako se vratimo kroz istoriju ne kraću od dvesta godina. Zaključak se može reći vrlo lako:Apsolutno se ništa nije promenilo.
Za ove ce i pakao biti raj
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/casovi-rusofobije-od-dzona-mekkejna/
Vucicu, da bog da ti deca jela iz konzerve.
Кад се пробуди СРЕБРНИ ЦАР и види ово зло ангажоваће Ђерва да затвори врата на Казану,прокључаће земља ватром и огњем док се врата затворе онда ће велики БИК са својим женама и децом напунити земљу водом по којој ће пловити телеса живих бића.Апокалипса већ урла.
vucicu, sram te bilo
Odličan tekst!
Narod smo kratkog pamćenja, a Vođe kojima se pokoravamo pate os selektivne amnezije i ništa im nije sveto. Umesto da gledamo SEBE, priklanjamo se Americi, Rusiji, Nemačkoj ili na koju već stranu vetar dune…zato i jesmo ovde, u blatu, tešeći se kako smo „nebeski narod“ na dobrom putu. Ne zaboravimo gde je taj put odveo zaslepljenu rulju iz Domanovićeve pripovetke.
Narode, POSLE OVOGA SI GLASAO VUCICA? Sram nas bilo,Srbijo!
Sećanje na Milicu Rakić
Te je večeri bomba pala
i njen tek započeti život ugasila.
O živote surovi
što ga stvoriše zlotvori.
U svom tek započetom životu
videla je samo divotu.
O živote pun patnje
jer demoni svugde donose stradanje.
Imala je maštu veliku,
ostvarljivu da su joj dali priliku.
O živote bez duše
gdje aveti snove ruše.
Uvek je nasmejana bila,
svima umiljata, mila.
O živote u suzama
jer monstrumi razaraju i raketama.
Svakom je ruke širila,
iskreno ljubav darivala.
O živote u lažima
i manijačkim zlodelima.
Njen je svet bio bezbrižan,
mislila je i siguran.
O živote bez pravde
jer psihopate pošten svet ne grade.
A onda je radost prekinula okrutnost
i nestala je njena ovozemaljska stvarnost.
O živote s’ nevericom
i nanesenim zlikovačkim bolom.
Ostaje verovanje da njen život nije završen,
već među anđele preseljen.
O živote u nadi
da drugi svet krvnicima barijere gradi.
U našim mislima zauvek je ostala,
ratovi su besmisleni poruku je poslala.
O živote ima li te
uz barbare sumanute?
Saša Ilić
Arso i ako se ne slazemo u monogim stvarima, svaka cast za tekst!
Svaka čast za tekst! Nadam se samo da će ga pročitati oni kojima je namenjen.
SUPER JE VREME KAKVI SU LJUDI.
Seme i pleme neka im se satre kako onima koji su imali bilo kakve veze sa bombardovanjem nase prelepe zemlje tako i ovima koje te zlocince sad dovode u Srbiju, timare i setno tapsu po ramenima!
Botovi sto se sada ne javljate
Svaka ti čast za ovo što si ih pitao!da nisi očekivao odgovor možda od nekrsta i klošara tipa Aleksandar Vučić?Neka veliuki Bog oprosti dušu tog malenog Andjela Milice i svih malih Andjela koje smo izgubili tada i koje gubimo dan danas kao cenu toga…izgubio sam i ja jedinca i neću oprostiti sistemu na čelu sa tom moralnom spodobom plačnog glasa i velikog apetita…neka čitaju,a kada skupe kohonese neka dodju,čekam spreman,kao i uvek…
svaka ti čast za ovaj tekst,na žalost oni nemaju obraz nego digitron, ali doći će sudnji dan…tada smo isti pred velikim Bogom,ako ga oni uopšte i vide pre nego što odu na drugu stranu
na žalost naših pokoljenja niko da prokomentariše sve ovo…da mi kaže da sam pijana blesa,ali mi smo bili kolateralna (politička) šteta tada… za ostalo se vtremenom i iskustvom sve više slažem sa pomenutim…
kada pametan ućuti… dolazi nam to vreme ali gde je ta Srpska duša,srce i nepokolebljivost u pravdi i istini?