Dačić i njegov Brut

PIŠE: Aleksandar Bećić

Nije prošlo ni 100 dana od kako je formirana nova, borbena vlada Srbije, a već su se u njenim bedemima pojavile ozbiljne pukotine na relaciji Vučić – Dačić. Nijedno konkretno postignuće nije napravila, a na prvoj velikoj i ozbiljnoj akciji vlade (putu za Niš) pokazala se njena nesloga. I to nikoga ne treba da čudi.

Jer, šta god mi mislili o Srpskoj naprednoj stranci, koja danas slavi osmi rođendan, nije problem u njoj. Kod njih je sve jasno: Slepo slušaju samo Super Aleka. Problem je u jednoj drugoj političkoj organizaciji, koja je do danas menjala lidere i programe, ali je ostala opterećena bremenom svog osnivača: Socijalističkoj partiji Srbije.

Ružić i Dačić                 foto: Zorana Jevtić

Nezadovoljni naprednjaci iz dana u dan (po komandi, naravno) opominju socijaliste da bi trebalo da ućute, da bi trebalo da odluče da li hoće da pišaju uz vetar ili niz vetar, zajedno sa Velikim Vođom, a sve zarad, navodno, jednog čoveka: Branka Ružića.

Povod za novi rat između botovskih armija naprednjaka i socijalista je jedna jedina rečenica izgovorena od strane potpredsednika SPS u intervjuu Nedeljniku:

„Meni je izazov da se borim protiv nekog ko je jak, a ne protiv nekoga ko mi je saborac, a zna se ko je najjači u zemlji“. 

Čini mi se da je bot mašinerija SNS-a, sve zajedno sa vlasti-gladnim podguznim muvama, ispalila na desetine hiljada poruka na društvenim mrežama protiv Ružića. I to može kod vas da stvori čak i izvesnu simpatiju prema njemu, pod uslovom da niste pročitali i kako je isti taj Ružić u istom intervjuu pokazao razumevanje za poteškoće sa kojima se suočava Veliki Vođa.

Naprednjaci bi, zapravo, trebalo da kritikuju baš svog Velikog Vođu koji je po treći put pokazao da ne ume da formira vladu sa Dačićem. Jer – Ružić je – kad pogledamo realno – samo jedan od funkcionera te stranke i Dačić bi trebalo da bude dovoljno jak da može da ga izbriše gumicom tokom samo jednog sastanka, kao što je to uradio sa Dijanom Vukomanović i Nenadom Borovčaninom. Pa da ga glava više ne boli.

I pored svega toga, Dačić trpi to što mlađahni potpredsednik socijalista već duže vreme trenira neposluh u okviru stranke. Po mišljenju nekih, on Dačiću služi kao lakmus papir za testiranje granice strpljenjaonih što nas već četiri godine vode u „bolje sutra“. Po mišljenju drugih, on zapravo drži frakciju mladih u SPS-u čvrsto uz sebe i – ako ga Bananamen pusti niz vodu, otvoriće se Pandorin kofer (pardon, kutija), nakon čega će prava snaga te stranke otići za Ružićem, dok će uz Dačića ostati poslušnici, karijeristi i ljige.

Šta je od toga istina – ne bih umeo da vam odgovorim. Znam samo da je Branko Ružić jedini socijalista koji jasno i glasno govori da mu Vučić nije omiljeni političar. Branko Ružić je jedini socijalista koji je jasno i glasno u Kuriru rekao da je saradnja sa SNS-om postavljena na lošim osnovama, a da se naprednjaci prema SPS-u ponašaju kao prema otiraču. To ga, naravno, ne abolira u odnosu na sve pogrešne političke poteze njegove stranke.

Verujem da su i njemu (između ostalih) bile upućene reči našeg velikog dramskog pisca Siniše Kovačevića„Ko je član koje stranke, više nije stvar ličnog stava, nego istorijske i moralne odgovornosti. Znam da grešim, ali, komšo, nemoj više dolaziti.“

Branko Ružić je u danu kada je rekao da mu je želja da se bori protiv najjačeg, pokušao u isto vreme da napravi ono što se u svetu PR-a zove „kontrolom štete“ (Damage Control) u redovima sopstvene partije. U intervjuu za Nedeljnik izjavio je kako nema nameru da ruši svog lidera: „Dačić ima moju nepodeljenu podršku od početka do kraja. Ne vidim razlog da se u SPS dogodi bratoubistvo ili oceubistvo. SPS nije kao neke druge partije, izdaja nije naš manir“.

Ne treba zaboraviti da ni Brut, do poslednjeg trenutka, nije hteo da ubije Julija Cezara. 

Izvor: Kolumnist

________________________________________________________________________