Debakl režimske propagande

Pre nekoliko dana objavljen je članak u Novostima u kome je nepoznati autor likovao kako je predstojeći protest u Čačku osuđen na propast. Lažni ekolozi su, kako navodi bezimeni novinar, doživeli debakl još na blokadi u Preljini, narod ih je prozreo pa ni protesta neće biti. Istina, u danima pred protest nisam mogao da pronađem vesti o vremenu i mestu okupljanja, pa je za trenutak delovalo kao da je NN pisac u pravu.

Tokom pretrage na internetu bio sam bombardovan prorežimskim medijima, dok onih drugih praktično da nije ni bilo. Uostalom, tako sam i došao do članka u Novostima, pošto nemam običaj da zlostavljam zdrav razum čitanjem tih novina. Informacije su uspele da probiju medijsku blokadu tek dan pred protest putem društvenih mreža i pojedinih portala.

Uprkos režimskoj blokadi, na protestu se pojavio značajan broj ljudi. Iako nije ponovljen uspeh avgustovskog protesta, svakako se okupilo dovoljno ljudi da ispuni plato od Trga ustanka, do Gradskog šetališta. Broj učesnika je bio veći od mnogih prethodnih protesta, ali i pojednih koncerata i dočeka organizovanih na trgu. Međutim, ovde nije po sredi nadgornjavanje oko broja učesnika, već šta ti ljudi predstavljaju.

Okupljeni ljudi su zajedno sa govornicima uspeli da pokažu kako je moguće prkositi cenzuri i kako, uprkos svim naporima vlasti, svest o zaštiti životne sredine ne jenjava.

Govornici su bili u prilici da prenesu i lična iskustva, ali i mišljenje struke, pa je takodr Duško Brković objasnio probleme rudarenja litijuma podjednako i sa tehničke i sa ekonomske strane.

Takođe je skrenuta pažnja i na značajan zbornik radova o litijumu koji je objavila SANU, institucija od najvećeg naučnog autoriteta u zemlji. Sa druge strane, učesnici su pored objašnjenja i iskustava bili u prilici da vide uživo ljude koje režimski mediji besomučno satanizuju. Videli smo da nemaju rogove i kandže, već da su u pitanju obični ljudi sa zajedničkim interesom očuvanja naše zemlje od neokolonijalne eksploatacije.

Videli smo da se trude da iznesu argumente za svoje stavove, neskrivajući se iza fraza i floskula. Ali ono što je verovatno značajnije jeste da, nakon argumenata govornika, okupljeni ljudi mogu da ruše zid ćutnje razgovorom sa svojim prijateljima i komšijama koji nisu smeli da dođu, ili nisu znali da se protest uopšte održava.

Kao što je Dragan Simović napomenuo u svom govoru– godinama se građani ove zemlje truju televizijom, a sad svako od učesnika protesta ima priliku da bude mali televizor u svom okruženju koji će kontrirati vladajućoj propagandi.

Drugi značaj ljudi okupljenih na trgu je u podršci i zaštiti onih koji raskrinkavaju pogubne posledice rudarenja. Izjava Jevđenija JulijanaDimitrijevića da bi njih, bez toliko okupljenih ljudi, vlast ubila kao zečeve može nekome zvučati kao preterana. Međutim, ko god je imao nesreću da prati propagandnu mašinu vlasti zna da ove reči nisu toliko daleko od istine.

Poziv na linč je sve češći, pa je i u gorepomenutom članku iz Novosti navedeno kako će „lažni ekolozi“, bez šire podrške na svojim protestima, biti napadani od strane nekakvih „ozlojeđenih građana“.

Ali uprkos svim pretnjama i cenzurama, debakla najavljenog u Novostima nije bilo. Da protest nije propao možda najbolje svedoči sama vlast koja je lažima i manipulacijom pokušala da diskredituje okupljanje, plasirajući preko Povereništva SNS-a i svojih medijskih trabanta slike nakon završetka protesta u nameri da stvore iluziju slabog odziva građana.

Kako su krenuli, jednog dana će u naletu propagandnog ludila snimati trg ranom zoromkako bi pokazali da nije bilo ljudi na protestu prethodne večeri. Međutim, ovakve metode neće proći kod ljudi koji su bili, a njih srećom ima dovoljno da prenesu drugima šta se stvarno dogodilo.

M. M. Ćurčić

___________________________________________________