Del Boj iz našeg sokaka

Piše: Milan Ćulibrk

E sad je i meni neprijatno koliko nam dobro ide. Srbija je, prema fleš proceni zvanične statistike, čak i u martu – uprkos tome što zbog virusa korona i vanrednog stanja 15 dana mnogo toga nije radilo – imala za 3,8 odsto veći bruto domaći proizvod nego u istom mesecu 2019, kada je sve u zemlji funkcionisalo normalno. Što bi rekao legendarni fudbalski komentator Mladen Delić: „Ljudi moji, je li to moguće? Ludnica? Šta je ovo?“

Osim što ne mogu da dokučim u čemu je tajna srpskog uspeha, dok ceo svet upada u recesiju, još nešto me muči. Ako nam zaista tako dobro ide, zašto je Vlada u ponedeljak pozajmila dve milijarde evra uz kamatu od 3,275 odsto, dok su se samo pre pet meseci kreditori utrkivali ko će da nam pozajmi pare uz tri puta niži prinos od 1,25 odsto? I što se Vlada hvali da će sa čak 5,1 milijardu evra pomoći privredi koja je u martu, u jeku pandemije, proizvela za 0,5 odsto veći BDP nego u februaru?

Ili nam vlast poručuje da bi nama bilo bolje ako bi vanredno stanje postalo trajno, ili stvari, ipak, ne stoje tako dobro kako se predstavljaju. Iz nikad punije državne kase, početkom aprila zjapio je minus od 400 miliona evra, koji će se narednih meseci značajno produbiti. I da se razumemo, niko nema ništa protiv što će iz državne kase oko milion zaposlenih dobiti po tri minimalca ili oko 750 evra. Nisam siguran da isto važi i za odluku Vlade da sa 26,4 miliona evra časti vlasnike novih fabrika čokolade i kućne hemije, u kojima će posao dobiti 200 radnika. Poreske obveznike svako od ovih radnih mesta koštaće po 132.000 evra, a tim novcem poslodavci će moći da im isplaćuju minimalac narednih 14 i po godina. Pa, ko kaže da Srbija nije privlačna za investitore. Samo se plašim da će, o našem trošku, biti još privlačnija. Što bi rekao predsednik, „sledeće godine odosmo u nebesa“. Da li je još nekog to podsetilo na životni moto Del Boja iz Mućki: „Sledeće godine u ovo doba bićemo milioneri“?

Nije isključeno da se povećanim subvencijama plaća cena za sve dublje podele u društvu. I pre ukidanja vanrednog stanja maske su pale, granice normalnosti su pređene i lagano se bližimo ludilu u kome ništa više neće biti nemoguće.

Drugačije teško da je moglo i biti. Lično su me u to uverili Nebojša Krstić i Aleksandar Vulin. Prošle nedelje, gostujući na N1, rekao sam da mi se „u moru grešaka vlasti, čini da opozicija nije iskoristila priliku da bude – glas razuma i korektivni faktor“. Kako je „analitičar“ Krstić iz toga zaključio da sam rekao „da je epidemija bila prilika koju je opozicija zaista trebalo da unovči i iskoristi, da materijalizuje kolektivnu nesreću, što je neljudski, bizarno, ružno i štetno“. Jedino logično objašnjenje je da Krleta 22 istina ne interesuje, pogotovo ako mora da se čita više od 140 slova, ali je kao „marketinški stručnjak“ zaključio da će se njegove reči sigurno nekome svideti, a mogu se i unovčiti. Nadam se samo da je noću, kad ostane sam, bar svestan koliko je bizarno, ružno i štetno sve što radi. Na stranu to što laže i falsifikuje. Ubeđen sam da ništa ne radi slučajno, a voleo bih da znam i da li je išta u životu radio za džabe i iz ubeđenja.

Šta tek reći za tetino zlato, Aleksandra Vulina, koji je rekao da je NIN zbog lažne naslovne strane na društvenim mrežama napao – državu! Otkako je ministar odbrane, on u svemu vidi napad na državu. Ili bar državni udar. Kolegijum NIN-a jeste izrazio sumnju da je lažnu naslovnu osmislila „naprednjačka mašinerija“ i da je „armija stranačkih botova“ upregnuta da je širi. Biće da je i Vulin poistovetio „naprednjačku mašineriju“ sa državom. Čudo da nas zbog pominjanja „armije stranačkih botova“ nije optužio i za napad na Vojsku Srbije. Samo, ko bi napao državu sa ovakvim ministrom odbrane? Nije li i to previše?

I što se onda čudimo kada na štrajk glađu opozicionih, štrajkom glađu odgovore poslanici SNS-a? Što na optužbe opozicije da vlast koristi fašističke metode, vlast za fašizam optužuje opoziciju? Što na primedbe opozicije da je vlast korumpirana i kriminalna, vlast opoziciju optužuje za lopovluk? Što se na šerpe uzvraća bakljama? Pa ćemo posle da se čudimo i da se pitamo kako je nasilje poprimilo tako široke razmere. Ako se odmah ne podvuče crta i ne pokrene normalan dijalog, sa ciljem da se zaustavi spirala ludila, već sutra bi moglo biti kasno. Ako to još ikoga zanima.