Dijalektika Sirize

Dva se procesa odvijaju u Grčkoj: svi podržavaju Sirizu i svi povlače pare iz banaka. Dijalektika? Biće da je to.

Ne priča se ovde o tome, ali izveštaji Evropske centralne banke pokazuju da su Grci od novembra do danas povukli iz banaka skoro šesnaest milijardi evra,što čini deset odsto svih depozita. Da stvar bude gora, tajkuni i bogatiji Grci su još ranije izneli pare u inostranstvo, sada uloge povlači sirotinja. Ljudi podižu gotovinu – dve, tri, pet ili deset hiljada evra, dakle, sve što imaju.

Potvrđuju ovo i sami Grci. List „Ekatimerini” pun je tužnih priča o tome gde te pare završavaju: ispod pločica u kupatilu, u nekoj rupi u dnu bašte, ili na terasi, ispod sistema za ventilaciju,što u stvari i nije za osudu. Pa zar treba mirno da čekaju vest o tome da je Siriza njihov ulog konvertovala u drahme, a drahma devalvirala šezdeset odsto? Sedamdeset odsto?

Iz čega se lepo vidi da ni sirotinja u Grčkoj ne veruje Sirizi. Lepo je sve to što su obećali –besplatna struja, socijalni stanovi sa kirijom od tri evra po kvadratu, otpis dugova onima koji su se zadužili za prvi stan, pa još i trinaesta penzija, ali zar da uverenja finansiraju iz svog džepa? Pa Siriza je njima obećala rast plata i penzija, i dok to ne obave – ništa od ljubavi…

Retko ko je verovao da će Siriza išta dobiti u pregovorima sa omraženom trojkom (koju čine Evropska centralna banka, MMF i Evropska unija) – i baš je tako bilo. Od svih zahteva koje je Siriza iznela, trojka je prihvatila samo jedan: da pomenuti nadimak, koji se Sirizi naročito ne sviđa, ubuduće u pregovorima zameni terminom – „institucije”. Sve ostalo su odbili.

Evo, kako je to izgledalo. Najpre su Nemci nacrtali crvenu liniju na kojoj je pisalo: „Grci moraju da vrate dug, i tačka. Ako neće, neka idu.” A onda su Grci na svojoj crvenoj liniji napisali: „Tražimo oprost duga, hoćemo novi zajam, hoćemo veće plate i veće penzije, svoja ostrva nećemo da prodajemo… Ako Nemci ne pristanu – idemo iz evrozone!” Što je bila prilično čudna pretnja sa grčke strane, kad je svima jasno da bi Grci u tom slučaju prošli gore i od Nemačke i od evrozone! A baš je tako nastupila Siriza: uperila sebi pištolj u čelo, pa tražila otkup da ne prosvira sebi mozak!

Da stvar bude gora, iz dana u dan su odustajali od najozbiljnijih pretnji: najpre su rekli da ipak neće da izađu iz evrozone, pa su onda odustali od novog zajma, pa od odluke da ništa ne privatizuju, i sve tako.

I kod kuće su odmah počeli da krše obećanja. Čim su pregovori počeli, obavestili su javnost da će minimalna plata porasti na obećanih 750 evra, ali ne odmah, kako su govorili u kampanji, već do 2017. godine. Slično se desilo i sa obećanjem o trenutnom vraćanju na posao svih deset hiljada državnih službenika koje je prethodna vlada otpustila. Posle nepunih mesec dana na vlasti, premijer Cipras je izjavio da će na posao da vrati samo one koji su otpušteni po neustavnoj proceduri, i to samo u meri u kojoj mu budžetski prihodi to budu dozvolili. U prevodu – nikada, što ni u Srbiji ne bi prošlo nekažnjeno. A tek u Grčkoj, gde izgleda ima i političara koji drže do date reči i do svojih uverenja, dešavaju se i takve stvari. Manolis Glesos, vremešni političar, pisac i Sirizin poslanik u Evropskom parlamentu, na svom blogu je pre neki dan napisao: „Već je mesec dana prošlo i nijedno Sirizino obećanje nije ispunjeno. Sa svoje strane, molim grčki narod da mi oprosti što sam učestvovao u ovoj iluziji.”

A iluzija je izgleda veća nego što je bilo ko očekivao. Nakon tromesečnog gromoglasnog uveravanja da Siriza ima gotov program reformi, koji će za neki dan pokazati javnosti, evo, samo što nisu, ovog ponedeljka uveče, i to baš u času kada je program trebalo da predoče „institucijama”, iz Atine stiže vest – program ćemo dostaviti sutra, dakle, u utorak!

Iz čega je svima jasno da je program stigao u ponedeljak, ali da u njemu nije pisalo ništa. To jest, ništa od onoga što bi „institucije” podržale. Dakle, ništa o maloj naplati poreza u Grčkoj i o tome kako misle to da reše. Verovatno ništa ni o korupciji. Još manje o penzionoj reformi, pretpostavljam. Ili o vladavini interesnih grupa, zbog čega je Grčka, kao i Srbija, osuđena na tiho propadanje.

Malo šta se u ovom trenutku može predvideti, ali jedno je sigurno. Sirizin program koji je juče stigao u Brisel liči na sve osim na Sirizin program od pre dve nedelje. Dijalektika? Naravno.