Đe je zapelo?

Piše: Aleksandar Arsenijević

Ima nešto čudno, da ne kažemo trulo, u zemlji Srbistanu.

Prošlo je sto i kusur dana od izbora održanih posle trijumfalne pobede gospodara Vučića nad virusom korona a Srbistanci još uvek ne znaju ko će ih naredne četiri godine iz zlatnog nazadno doba voditi put platinastog. Tri i po meseca su prošla od kada ljubljeni vođa i njegova nazadna bratija imaju nadpolovičnu parlamentarnu većinu što im omogućuje ne samo komotnu vladavinu već i mogućnost da izglasaju da je zemlja ravna, a od vlade ništa. Nedavno je doduše gospodar imenovao mandatara, odnosno mandatarku i to je za sada sve.

Biće da je neđe zapelo.

Da li je u pitanju manjak ministarskih stolica u odnosu na broj ambicioznih guzica što može uneti razdor u nazadnjačku kuću? Da li je gospodar Vučić, koji  se kako je to nedavno rekla mandatarka za sve pita, peče na slatkim mukama? Pa nije lako od tolikog broja nazadnih magistara, mastera, doktora i eksperata, koji svakodnevno u nazadnom taboru, poput našeg vrlog Tuzle guzle, niču kao pečurke posle kiše, izabrati one najbolje? Nije li možda odlaganje imenovanja vlade direktno povezano sa apetitima dojučerašnjih koalicionih partnera, pre svih Ivice bez marice, koji nemaju kapacitet da nazadnjake sruše sa vlasti ali zasigurno imaju mnogo toga čime ih eventualno mogu držati u šaci.

Ali da ne špekulišemo. Možda se ljubljeni vođa ipak samo vodi onim Desankinim stihom, koju uzgred budi rečeno nazadni eksperti za književnost umalo ne proteraše iz školske lektire, da je sreća lepa samo dok se čeka. A ako se iko naučio strpljenju čekajući kao mečka drenjine, da mu oni kojima je na izborima dao glas ispune obećano, to je narod mudri srbistanski. Da nije strpljenja zar bi uostalom dočekao Vučićevo zlatno doba? Šta god da je u pitanju mrzitelji lika i dela gospodara srbistanskog, mogu samo da puknu od muke, jer imali vladu ili je nemali u Srbistanu sve fercera do bola. Gde god da se okreneš radost sreća i veselje. Što u narodnim kuhinjama, što pored kontejnera za smeće, koje smo svojevremeno dok su nas Sloba, Ivica i ostali vrli espeesovci vodili ka švedskom standardu krstili SPS drakstorima.

Pa ipak zabunu malo unose čačkonačelnik MrMi i njegova pomoćnica, samozvana ekološkinja i ekspert za odmuljavanje akumulacija i prodaju “lekovitog i plodonosnog” mulja Japancima i Izraelcima. Najave izgradnje nove čačanske bolnice i pogona za prečišćavanje otpadnih voda mnoge asocira na početak nove predizborne kampanje i to tri i kusur meseca pošto je na parlamentarnim i lokalnim izborim nazadna družina „opoziciju” zgazila kao mače muškatlu. Nešto slično, i to sve češće, pominje i gospodar Vučić.

A kad čovek zrelo razmili, nije to loše, jer se pokazalo da su, barem u Vučićevom nazadnom Srbistanu, izbori jedini lek protiv korone koja ponovo divlja.