Dobermani i avlijaneri

Piše: Aleksandar Arsenijević

Ne treba biti bogzna koliko pametan pa skapirati kako vlast, naročito ako je neograničena i nekontrolisana izaziva zavisnost koja se meri sa heroinskom. Zato je sasvim razumljiva paranoja sa kojom se suočava svaki vlastodržac koji gubitak vlasti poistovećuje sa smrću.

Neki stoga pribegavaju represiji. Drugi se na sve načine trude da nesretni narod ubede da posle njih sledi potop ili strašni sud. A ima i onih, poput gospodara Vučića, što ujživaju u tome da se predstavljaju kao žrtva koju danonoćno progone i rade joj o glavi. Međutim, naš veliki sveznajući vođa koji svakog trenutka sipa istinu brzinom munje, i tu je otišao korak dalje u odnosu na belosvetske diktatore i autokrate, kojima najveći strah ulivaju strani faktor, otuđene vojne i policijske strukture. Njemu je uspelo da nepogrešivo, onako kako samo on to ume, pronikne u samu srž problema. Da dokaže kako je sve ono od čega strahuju njegove belosvetske kolege luk i voda, ili ti ga onaj dim, u odnosu na zlikovačku bandu karikaturista, novinarčića, bednih piskarala, glumaca i nepoštene inteligencije koja bi da ga skrati za glavu.

Samo nije on od juče. Kao svaki dobar šahista, a takvim se predstavlja, on razmišlja nekoliko poteza unapred.

Pre nego je uzelo maha to što planira ono škrabalo iz Gornje Gorevnice koje se predstavlja kao karikaturista, a u stvari je veći zlikovac od Karlosa i bin Ladena zajedno, sa lanca su pušteni dobermani, rotovi i džukci avlijaneri, ne bi li predupredili i podanike upozorili na zlo što se iza brda valja. Nismo li uostalom svedoci kako poslednjih dana besno reže vođine medijske džukele? Kako laju dvorske lude i skupštinske starlete silikoniranih usta i sisa a vakumiranih glava? Kako kevću lokalni nazadni avlijaneri u znak podrške velikom vođi, koji kad god ga uhvate u laži i nešto krene naopako uhvati da cmizdri i prenemaže se.

Pa tako na stranačkom fejsu u beskompromisnu retoričku odbranu gospodara stao je i MrMi, čačkonačelnik, ekspert za arterijske bunare i član najužeg rukovodstva nazadne družine. Samo, može on to i bolje.

Šta je sa protestom u junačkoj Gornjoj Gorevnici što iznedri takve gromade poput braće Jugović i našeg čačkonačelnika? Hoće li MrMi, Batica Jugović i brat mu Lesandra dopustiti da im izdajnički ološ Koraks sramoti zavičaj. Hoće li mu gorevničko junačko čovečanstvo zanavek zabraniti ne da kroči na gorevničku leniju već da ikada i igde pomene da sa Gorevnicom ima bilo kakve veze?

Stoga sestre nazadnjakuše i braćo nazadnjaci poslednji je čas da o tome razmislite, jer neprijatelj nikada ne spava.

Nemo’ posle da bude da nismo kazali.