Prethodni članak
Dobro, da gore ne može?
Piše: Aleksandar Arsenijević
Kada ponavljanje jednih te istih grešaka uz tvrdokorno, inadžijsko odbijanje, uz najrazličitija opravdanja i objašnjenja, da se greške priznaju postane svakodnevna praksa onda to duboko zadire u psihopatologiju i u pitanje dovodi sposobnost neke osobe da racionalno rasuđuje i donosi odluke. A kada se tako nešto decenijama dešava jednoj naciji, poput nesretnih Srbistanaca, onda se opravdano nameće pitanje njene perspektive.
Da li je po sredi u literaturi i običnom životu toliko puta apostrofiran srbistanski inat, ili, što bi se na jugu Srbistana reklo, opštenarodna zalađenost, u krajnjem slučaju je nebitno. Bitno je da se Srbistanci već decenijama, od ponovnog vaspostavljanja višestrančja, neprestano vrte u jednom te istom začaranom krugu ubeđujući sebe da se kozi ipak može poveriti kupus na čuvanje. Da se onima koji su te nebrojeno puta slagali i pokrali može verovati jer su promenili partijski dres. A sve to jer se u Srbistanu, laž, licemerje, lopovluk… smatraju sposobnošću, pa je razumljivo što se na ovim našim nesretnim prostorima iz izbora u izbore između dva zla bira ono manje. I onda kao nepobitam argument, čak i od ljudi od kojih to ne očekujete, čujete da vlast kojoj su Čačani dali poverenje nije dobra, ali da manje laže krade od prethodne. Bez obzira što se na kraju balade uvek ispostavi da stvari ne stoje baš tako, i da lošu vlast po pravilu smenjuje još gora.
Ako kao ilustraciju uzmemo našu kapitalnu kasabu nije potrebna bog zna kakva pamet da se uvidi da u Srbistanu uvek može brže, jače i gore.
Posle dve decenije tokom kojih je Čačak slovio za Ilića guvno gde se za sve pitala i o svemu odlučivala atenička magistarska familija danas smo u prilici da se iz dana u dan uveravamo kako od lošeg ima gore. Da uvek može bezobzirnije i bahatije. Pa bilo da je reč o nepoštovanju odluke Upravnog odbora Ustanove Zračak, koji je uzgred budi rečeno po svojoj meri i kriterijumima imenovala ta ista vlast, o konkursu u Bolnici, vandalskoj seči višedecenija starih borova ili tetkinom potpornom zidu sa ukusom Par(m)ezana.
Ali tako to biva kada se između dva zla bira manje. Kada se prema izborima odnosimo kao prema kupovini polovnog auto pa se između dva krša biramo manji i ulickaniji, zanemaruje činjenica da dobra vlast, kao i dobar auto, ima stotine mana, a loša samo jednu.
Ne valja ničemu.
Pa gde god da zagrebeš i čega god da se dohvatiš pojavi se trulež.
A da su posle onog petog oktobra sa srbistanske političke saobraćajnice za vek vekova proterani politički krševi koliko god bili nabudženi i našminkani ???
____________________________________________________________________
Polako,najgore tek dolazi.Fiskslni isecak…
Драги господине аутору, уз сву вашу жељу да у текстовима пропагирате грађанску самосвест, ви не идете даље од Кумровечке школе схватања грађанства и грађанске савести. Без увреде, подсећате ме на евнуха, имате жељу али немате моћ. Грађанска свест нема повезнице са градом а појам урбан не значи градски, као што и рурално не значи сеоско. Чачак, као варош, последњи пут грађанску свест показао је 06.11.1941. када се становништво окупило и са транспарентом „Ми мајке, жене и сестре тражимо обустављање братоубилачке борбе“, продефиловало градом. Окупило се и „грађанство“ Чачка, масовно, за време антибирократске револуције са чувеним транспарентом “ Нећемо словеначке шпорете, хоћемо наше, Слободине“. Тада је испољена врхунска малограђанска памет ове вароши. Имамо ми још много да учимо од „Бечких коњушара“ а Горење и Слобода су одлични примери. За крај даћу вам савет а вама остављам посао организације. Грађанска активност се манифестује тиме што се ангажовани активисти залажу за ствар и начела од који ни један од њих нема личне и материјалне интересе и бенефите, а успут не лече комплексе. За почетак, грађанску иницијативу у Чачку организујте и покрените акцију да се господи Вучићевић врати породична кућа (књижара Просвета), који и поред правоснажне пресуде не могу да уђу у посед. Свако вече организујте окупљање од 18.00 до 18.30, само пола сата, са јасним захтевом, време бољшевизма и комуне је прошло, поново је време за личну својину и грађанску, опште цивилизацијску културу. Кад грађани загризу за туђи интерс, тек након тога ће бити просвећени и да препознају свој, лични. П.С. У колико је поменута кућа у међувремену дата у посед власницима, нађите сличан пример, који промовише грађанску свест и покрените активност. Желим вам личну срећу и успех и не заборавите, Чачак је најпоузданији „удбашки штек“, тек у овој вароши се не зна ко за кога ради (и кога издаје).
Ovoj i svim rethodnim vlastima hteli ne hteli moramo da odamo dužno priznanje jer im je uspelo da u 21. veku Srbe i Čačane svedu na raju koja čuti i ništa se ne pita. Kakva bre Vučićevića kuća, pa raja se ne buni kada im ne isplaćuju platu, zakidaju ih i varaju na svakom koraku a ti Stracimire očekuješ da se buni zbog povraćaja nečije kuće ili imanja. Ovde gde ja živim stvari su postavljene upravo suprotno od onoga što ti Stracimire predlažeš. Kada Čačani počnu da cene sebe svoju decu i porodicu i suprostave se onima koji ih izrabljuju za sitne novce i u to ih još uverasvaju da treba da im do neba budu zahvalni zbog toga možeš da očekuješ da Čačani ustanu i u odbranu Vučićevića kuće ili bilo koje druge vrednosti. Dobro su ovi i svi prethodni, od Broya na ovamo ukapirali srpski menatlitet raje i to maksimalno koriste jer znaju, svidelo se to nama ili ne, sa kim imaju posla. Da nije tako ne bi se Srbi danas potajno divili Rumunima koje su koliko juče nipodaštavali i izrugivali im se. Može biti da autor pomenutog teksta p..a uz vetar i priča u prazno ali on za razliku od podanika koji ćute i trpe i ako iza njih stoje znanje i obrazovanje, a sve nadajuči se nekom ćaru, barem to što misli kaže javno. A da li će to dopreti do nečije svesti, nije njegov problem. A što se tiče toga da je UDBA naša sudba setite se koliko je Čaušeskuova Sekuritatea bila moćna!
Čini mi se Stracimire da si ti, kako bi rekli profesori književnosti, promašio temu. Ovo na čemu insistiraju Čačanske novine i Ozon pres nema veze sa tim što ti nazivaš građanskom svešću. Ovde je reč o nečemu što se zove nedostatak ili devalvacija ljudskog dostojanstva. Iluzorno je očekivati da neko ko je spreman da se tek posle nekoliko meseci seti da pita zašto mu ne isplaćuju platu, da nekoga ko ćuti kada gradska vlast spiska 30.000 evra na novogodišnje ukrase dok on dete leči putem SMS-a interesuje povraćaj nečije imovine. Uostalom nije Čačak Njujorjk i sve se ovde sazna. Ti isti Vučićevići koji sada očekuju da građani protestuju zbog njihove imovine su svojevremeno na zaobilazan način pokušavali da dođu do svoje imovine pa su gostili magistra Ilića u Amerikama i njegove seize i naravno nisu uspeli ništa.
Dakle.rekla bih da se prilikom glasanja glasa po principu šta meni koristi i kako mogu da ostvarimo svoje ciljeve.i da je takav način razmišljanja zakovao gradjanski duh.zaista.potreban je neki zajednički projekat i upravo gospodin Arsenijević i nastoji da podstakne razvoj gradjanskskog duha. I da kroz vesti i komentare predloži „zajednički“projekat“ali čini mi se da nema dobar materijal.pravi smisao gradjanskog
duha shvatila sam kada sam pročitala knjigu Katedrala na moru.i tačno.je više nije pitanje ove ili one vlasti.pitanje je da nikada ne dozvolimo da nas bilo koja vlast tretira kao svoje vlasništvo.sa tradicijom ovakvom kakva je teško će biti.ali ima nade.
Jak si ti novinar kad bolnica pises sa velkim slovom. Zajednicke imenice se pisu malim slovima npr. reka, planina, bolnica….
Ti koji sebe potpisuješ malim slovom treba da znaš da kada se misli na konkretnu ustanovu, u ovom slučaju Bolnica Čačak, onda se piše velikim slovom.
Nemoj odmah da si na kraj srca, valjda si do sada ukapirao da se pismenost, istinsko obrazovanje, znanje i vaspitanje kod naprdnjaka smatraju diskvalifikacione manama. Odnosno ako u njihovoj hijerarhiji želiš da napreduješ neophodno je da si nepismen, nevaspitan ali da poseduješ sposobnost da se uvučeš u svaki čmar.
„Kolektori“ komentarisite tekst a ne ko je pogresio u pisanju neke reci.Svedska,Danska i Finska nemaju ovoliko pismenih kao pratioci ovog portala koji se u nista ne razumeju sem u veliko i malo slovo.Arso ti si pametan covek a i sam znas da je sve isto sto bi narod rekao od Karadjordja pa na ovamo samo je pitanje ko je koliko iskoristio postojece vlastodrzce.
Вође се поставља круцијално питање пред СЕРБСКИ нрод, дал донети пропис којим се забрањује политички рад свим СЕРБОВИМА који имаду магистарска,дотурска и факултетска звања јер су ове категорије СЕРБОВА већа несрећа за СЕРБЕ од највећиг српских разбојника.