Dobro izrežirana predstava

PIŠE: Aleksandar Bećić

Žao mi je što vam kvarim zabavu i ekstazu koja je posledica toga što je konačno neko u Srbiji sa „mejnstrim“ medija stisnuo muda i zgazio na žulj Heroja od Feketića. Ono što ste imali prilike da gledate na Pinku u okviru emisije „Intervju“ bilo je ništa više od – dobro osmišljene i odlično izrežirane – predstave. Štaviše – monodrame.
Da vas ne zbuni nastup Jovane Joksimović na malim ekranima. Važan je bio samo Vučić. Koji je (moram priznati po reakcijama publike) uspeo briljantno da vas zavede. No – da pojasnim početnu tezu, da je sve ovo samo dobro izrežirana predstava:

Malo je poznat podatak da je nedavno u Beogradu boravio Alister Kempbel – medijski mag i čovek koji ume da manipuliše ljudskim umovima. Spin doktor nekadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera.  Nadam se da niste zaboravili kako se Bler nudio Vučiću da mu pomogne na „putu ka Evropskoj uniji“.

Zašto je došao Kempbel?

Zato što je vladajuća stranka izgubila svoj rejting. O tome govore i rezultati istraživanja provladine agencije Faktor Plus. O tome smo pisali upravo na portalu Kolumnista krajem prošle godine. Rezultati istraživanja za januar su još gori od onih decembarskih.
Kempbel je došao i zato što je rejting Aleksandra Vučića ozbiljno poljuljan.

Ovaj stručnjak je očito dao pregršt savetnika ne samo poslanicima, nego i timu koji radi na strateškim pravcima komunikacije stranke. Saveti su po svoj prilici sugerisali da ključna pitanja u parlamentu postavlja neko nov i neko prijatnijeg izgleda – a ne gospodin Babić, predsednik poslaničkog kluba. Setite se – ko je za govornicom Skupštine „preslišavao“ ombudsmana Sašu Jankovića?
Saveti su podrazumevali i jaču, radikalniju retoriku, jer je glasačko telo stranke počelo da se osipa posle povratka Vojislava Šešelja iz Haga.

Saveti su se odnosili naravno i na medijske nastupe. Umesto samozaljubljenih nastupa pojedinih ministara, potrebno je pobuditi empatiju birača; potrebno je upotrebljavati fraze koji govore jadni mi napredni, Srbija nas ne razume, ne voli nas niko, ne dozvoljavaju nam mitinge…

Savet je podrazumevao i zamenu teza, iako su naprednjaci majstori za to. Ovo spajanje „slučaja“ Ombudsman protiv Gašića i brutalnih napada Fonda za humanitarno pravo na generala Dikovića je odličan primer zamena teza: s jedne strane – državni službenik koji ukazuje na nepravilnosti u radu državne službe; s druge strane – napad u narodu omražene NVO na načelnika generalštaba.
Ali, trebala je još neka zamena teza. Još bolja. Jača.

Da bi tako nešto bilo izvedeno – moralo se sve izvesti na kanalu proverenog medijskog partnera. Na Pinku.

Za statistu (izvinjavam se izmanipulisanoj dami) je izabrano omiljeno lice nacionalno poznate voditeljke, koju vole muškarci i žene. Posle nekoliko „intervjua“ sa Draganom J. Vučićevićem – koji je postao neprihvatljiv kao voditelj emisije jer je ugrozio u jednom trenutku i državne interese – na sceni je bila Jovana Joksimović. Njen nastup je unapred bio dočekan sa podsmehom. Jer – zna se na šta su ličili nastupi Aleksandra Vučića i svih državnih zvaničnika u jutarnjem programu Pinka. Na loše izrežiranu predstavu.
I sve je počelo baš onako kako smo očekivali: osmesi, razumevanje, „ja sam se trudila, pripremala, nemojte zameriti ako šta ne valja“ s jedne strane i „ne, ne, sve je super, baš tako nam i valja“ s druge strane.

A onda, onda je krenulo premijerovo „proklizavanje“ u grdnju koju je upućivao Jovani iako zapravo to nije radio.
Potom su (neprimetno) krenuli minimalni sukobi. Jovana se i dalje držala komande „premijer je Heroj, niko nema takvog heroja“. Sve do trenutka kada ju je Vučić treći put prekinuo. A voditeljku koja je TV zvezda ne valja prekidati. One to ne vole. Tada je Jovana rešila da zaboravi pripremljena pitanja. Što su ljudi iz SNS-a zapravo – hteli. Ali, da bi stvar bila uverljivija, trebalo je postići poentu. A gde je bolje postići poentu nego na pitanjima o cenzuri u medijima? Baš na tom pitanju je – baš bez ikakvog razloga – premijer Srbije uradio naizgled neshvatljivu stvar: počeo je da se dere na voditeljku. Direktno. I bezobrazno. A voditeljka – dovoljno sujetna, dovoljno poznata i dovoljno zvezda – to nije dozvolila. A premijer je čak stoički izdržao njenu rečenicu „mislim da nije pristojno da vičete na damu“.

Tada je došlo do opšteg orgazma u mentalnom stanju nacije:
Oni koji su protiv naprednjaka – bili su oduševljeni Jovaninom hrabrošću.
Oni koji su za naprednjake – bili su oduševljeni time što će konačno svojim „neprijateljima“ (čitaj: političkim protivnicima) moći u brk da kažu – kakva cenzura? Gde cenzura kad nas i na Pinku napadaju!? Pojedini su, doduše, pomislili kako je trebalo da emisiju vodi provereni kadar, pardon, voditelj. Onaj – što vodi Tešku reč. Ionako voditelja niko ne gleda. Nego Heroja od Feketića. Ali, hajde, pošteno, da li zaista mislite da na televiziji Željka Mitrovića, koji je kum sa Aleksandrom Julinom, može da se kaže i jedno slovo protiv Aleksandra Vučića? Ne.

Jovana, da se razumemo: vi ste bili profesionalni. I prevazišli ste sve kapacitete na koje su drugi računali. Ali, s druge strane je bio veći profesionalac.
Političar je to.
A znate šta kažu o politici. Vi ste ipak dama.