Dolazi još jedna firma zbog koje će srpski radnici nabavljati pelene

Piše: Milenko Vasović, BIZLife

Vlad Srbije namerava da nemačkog uzgajivača svinja pomogne sa 20 miliona evra – kako bi on jedan broj krmača gajio u Vojvodini. Sem te “male” finansijske pomoći  Srbija će Klemensu Tenisu i njegovoj porodičnoj firmi dati na 30 godina desetine hiljada hektara najboljih oranica. Zrenjanin i Kikinda su već to i ozvaničili.

Šta mi to radimo, da li je gajenje svinja tehnologija koju sami ne možemo da osvojimo. Verovatno smo ovde već pisali, ali nije zgoreg ponoviti da smo nekada šunkama iz „29 novembra“ plaćali “Boingove” avione. Srbija je  pre tri decenije, 1987. godine, od izvoza mesa pazarila 760 miliona dolara. Ej, ondašnjih para.

Možda smo pominjali i da je Knjaz Miloš Austrijancima prodavao 200  hiljada svinja godišnje, da je “Karneks” još 1958. izvozio slaninu u Veliku Britaniju, da smo vekovima poznati po  tom poslu. A da ne pričamo da je nekadašnji „Servo Mihalj“ proizvodio hrane onoliko koliko zajedno Makedonija, Crna Gora i BiH ni danas ne proizvode.

I sad mi treba da damo nekom liku iz Nemačke 20 miliona evra i pride najbolje oranice, da on obnovi srpsko svinjarstvo. Tugo naša. Pa hajde da damo te pare i te njive našim ljudima, neće učinak biti manji, naprotiv bio bi samo veći.

Da li mi treba da se isprsimo i da pomažemo nemačkog bogatuna koji godišnje obrne oko šest milijardi evra. On nama treba samo u slučaju da bez njega nema proizvodnje, a to nije tačno. Treba nam ako bez njega ne možemo ništa da prodamo, što, takođe, nije tačno. Tenis nam treba ako će  podići prosek plata – što neće, i ako će za  oranice plaćati isti ili veći zakup od naših paora, a ni toga neće biti. Logično bi bilo da Tenis plati nama za otvaranje farmi, a ne mi njemu.

Osim što je najveći proizvođač mesa u Nemačkoj da li je Tenis baš poželjan partner? Šta to njega preporučuje jednoj državi kao što je Srbija? Ni na ova pitanja nema prihvatljivog odgovora. I ozbiljne nemačke vlasti teško izlaze na kraj sa ovim kasapinom.

Nemački mediji su javljali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope. Dojče vele je pisao da veći deo Tenisovih zaposlenih nema stalne ugovore, već se za najteže poslove angažuje preko spoljnih firmi. U ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije  su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih.

Nemački javni servis ARD svojevremeno je objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, a Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra.

Iz ovoga se vidi da je Nemac potpuno spreman da dođe na srpsko tržište. Da mu ništa nije nepoznato od repertoara koji se ovde primenjuje. Ali nema nijednog razloga zbog koga Tenisu treba dati  ni jedan jedini evro subvencija.

Ako se naopaki naum srpskih vlasti ostvari neće nam pomoći ni pelene , ni kožne gaće. Hranićemo našim kukuruzom tuđe svinje za sitne novce.