dr Zdenka Radovanović: Zašto nisam za izgradnju vidikovca

Pismo dr Zdenke Radovanović, arhitekte (jedna od inicijatora Peticije Sačuvajmo Kablar), koje je pročitano na nedavnoj Javnoj tribini u Gradskoj biblioteci

Pozdravljam vas sve sastavljajući ovo pismo ispod obronaka planine Papuk u blizini NACIONALNOG – GEO PARKA u Slavoniji, uz izvinjenje što zbog porodičnih razloga večeras nisam sa vama.

Ovom prilikom neće mi biti cilj da potenciram činjenice o nedovoljno dobro formiranoj zamisli – izgradnja vidikovca na Kablaru, nedovoljnoj strateškoj proceni i potrebi za pokretanje tog projekta, ekonomskoj analizi isplativosti istog, niti o pogrešno odabranoj lokaciji, niti o nedovoljno istraženom prostoru za takav objekat od strane planera i projektanata. Ne želim da komentarišem ni o nepotpunom projektnom zadatku, niti o precenjenoj vrednosti projekta i objekta u celini niti o transparentnosti sprovodjenja postupka realizacije ovog projekta.

Obratiću vam se navodom tvrdnje svetski priznatog arhitekte Frenka Lojda Rajta, koja me je inspirisala da se pridružim pokretačima peticije Sačuvajmo Kablar, a to je da je Priroda najjednostavnija i najsavršenija forma arhitekture.

Nije bez razloga Zavod za zaštitu prirode RS predeo planine Kablar pripadajućeg Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, proglasio za zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog odnosno izuzetnog značaja, sa izraženim vrednostima, raznovrsnostima, prepoznatljivostima, od kojih dominira ambijentalna vrednost.

Tvrdim da bi izgradnja planiranog vidikovca na Kablaru uništila većinu svih vrednosti i izmenila prirodu i ambijent u celini odnosno „duh mesta“.

Zašto nisam za izgradnju vidikovca na mestu za koje su planeri rekli DA?

Poštujući znanstvena mišljenja nauke i to proverena, sledeći put profesionalizma koji su pred nama otvorili naši profesori i stručni uzori, pod parolom „Svaka struka mora slediti sebe, bez obzira na pritisak politike“, naglasila bih:

Urbanistička nauka i tradicija znanstvenih stručnjaka o izgradnji objekta Vidikovac na Kablaru nam govore sledeće:

Pejzaž je onaj prvi i opšti utisak o nekom kraju pa prema tome bitan za njegovo rekognosciranje, namenu, korišćenje i eventualnu transformaciju. Potrebno ga je dobro poznavati da bi se moglo osavremeniti i funkcionalno koristiti. Dakle, pejzaž mora ostaviti poruku budućim generacijama, ali mora biti i savremeno valorizovan;

Interes turizma i privrednog i ekonomskog iskorišćavanja područja Ovčarsko-Kablarske klisure postoji samo za ono što je naše, autentično, izvorno, a to može biti samo pejzaž, ambijent i specifičnost duha mesta klisure i Kablara sa velikom težnjom za očuvanje tih neponovljivih vrednosti, naravno uz ekonomski oporavak postojećih naselja;

Naglim porastom interesa za investicije u području Ovčarsko-Kablarske klisure, nebrižnim planiranjem i lošim projektima njegovi neponovljivi postojeći pejzaži su ozbiljno ugroženi i praktično će postupno nestajatajati ili se utopiti u već vidjene pejzaže urbanizmom napadnutih područja prirode Srbije.

Vremenom će ta savremena, više neinteresantna i nejednistvena slika područja postati nezanimljiva i napuštena. Današnjim pristajanjem na ovakve intervencije, poput izgradnje objekta planiranog vidikovca na Kablaru, sistemski uništavamo temelje na kojima bi trebalo oslanjati razvijanje čitavog područja klisure, koliko i Ovčarsko-Kablarskih naselja;

Izgradnja pojedinačnih objekata, pa i ovako isplaniranog vidikovca, u okviru Ovčarsko-Kablarske klisure ne može se planirati niti realizovati nezavisno od svega ostalog postojećeg koliko i planiranog. Svako planiranje mora biti osmišljeno u kontekstu i jedinstvenosti područja, njegove vrednosti i namene;

Urbanizmom obuhvaćen prostor je urbanizovan i otvoren za dalje investicije što je u ovom slučaju nedozvoljeno, naročito imajući u vidu beznačajan cilj pokretanja projekta Izgradnja vidikovca na Kablaru – panoramsko posmatranje meandra Zapadne Morave.

Tehničke nauke, u vezi izgradnje planiranog objekta vidikovca, bi nam saopštile sledeće:

Izgradnja vidikovca je usvojenim Idejnim rešenjem planirana i delom kao objekat od betona ukopan u stensku masu sa namenom infopult. Posmatrano iz ugla graditelja, svaka intervencija u prostoru nepristupačnog terena specifične konfiguracije stenovitog masiva posebno oblikovane prirodne forme planinskog vrha Kablara na izgradnji više stotina m2 površine novih objekata podrazumeva nepovratnu degradaciju postojećeg prostora na višestruko većoj površini od površine objekta, što, izmedju ostalog, trajno o nepopravljivo uništava i njegov postojeći izgled. Osim toga, bilo koja pa i uslužna delatnost u okviru vidikovca, info-pult, ugostiteljstvo ili dr, zahteva uvođenju svih savremenih i novih oblika infrastrukture, trenutno nepostojećih na predmetnom prostoru.

Bezbednost graditelja pri izgradnji objekta vidikovca na planiranoj lokaciji, pa i bezbednost boravka budućih korisnika u ili na objektu vidikovca je svakako vrlo diskutabilna i rizična.

Sa ciljem unapredjenja razvoja Ovčarsko-Kablarske klisure, neophodno je pokrenuti niz aktivnosti od kojih predlažem sledeće:

1.Zabraniti izgradnju objekta vidikovca na predmetnoj planiranoj lokaciji na Kablaru odnosno po svaku cenu sačuvati autentičnost prirodno stvorenog grebena koji je i sinonim – zaštitni znak za Ovčarsko-Kablarsku klisuru, a i za Čačak;

2.Planiranje i projektovanje prostora uraditi za celovito područje Ovčarsko kablarske klisure sa obuhvatom područja u celini, svih naselja, objekata, puteva, staza, infrastrukture i svega neophodnog postojećeg u skladu sa budućim razvojem opština u okruženju, regiona i republike;

3.Iskoristiti prirodne potencijale Kablara sa ciljem ekonomskog prosperiteta okruženja i to

Uraditi analizu čitavog područja Ovčarsko-Kablarske klisure sa mapiranjem mesta za najbolje vidikovce, a vidikovac nije samo objekat već može biti i mesto koje omogućuje dobar vidik.

Predlog: čitav greben Kablara koji se proteže od predmetnog vrha ka Dragačevu, Požeškoj dolini i Gornjo-milanovačkoj opštini, obiluje mestima koji mogu biti potencijalni vidikovci sa vidicima i do više desetina kilometara na jug-jugozapad ka Zlatiboru i sever-severoistok prema Suvoboru i Maljenu. Osim vidikovaca koji se mogu tretirati više kao odmorišta za posmatranje opremljena nimalo skupom opremom već samo klupama za sedenje i posmatranje udaljenih predela, ova mesta imaju i vrlo prisatupačne lokacije, već opremljene postojećom infrastrukturom i koje se mogu iskoristiti za izgradnju eko kampova i naselja, motela, hotela, ugostiteljskih objekata, pa i skijališta, medjuopštinskih biciklističkih staza i dr. Pomenute lokacije se nalaze na već postojećim lokanim asfaltiranim putevima koji se protežu čitavim grebenom Kablara i povezani su sa petljama autoputa. Aktiviranjem ovog poteza vidikovaca i turističkog koridora grebenom Kablara promovisale bi se sve tri opštine koje greben povezuje i unapredila naselja i ekonomija u njima.

Uraditi analizu čitavog područja Ovčarsko-Kablarske klisure sa mapiranjem mesta za sagledavanje meadra Zapadne Morave, od kojih je samo jedno predmetni vrh Kablara, a mogu biti i druga i to: porta manastira sv Uspenije, greben izmedju manastira sv Uspenije i sv Jovanje, greben ogranka Kablara izmedju reka Kamenice i Zapadne Morave, obronci Ovčara i drugi.

4.Promovisati istoriografiju mesta, kraja i podneblja podizanjem informatičke mobilnosti u svakom mogućem trenutku i na svaki mogući način

5.Izvršiti revitalizaciju svih objekata javne namene i staviti ih u aktivnu službu Ovčarsko-Kablarske klisure, uskladjenu sa najsavremenijim principima u razvoju turizma. Ovo se posebno odnosi na i na ostale gradjevinske objekte, a naročito na one koji poseduju posebne stilske karakteristike ili jedinstvenu arhitektonsku vrednost. Revitalizacijom graditeljstva promovisaće se i očuvati kulturno nasledje područja, zemlje i regiona. Delimično napuštena i devastirana naselja će kao obnovljena podići kvalitet čitavog područja, ne samo vizualno već i u demografskom i ekonomskom smislu.

6.Pripremiti područje Ovčarsko-Kablarske klisure za dobijanje statusa GEOPARK

Zaključak: Baveći se istraživanjem u okviru svoje profesije (urbanističko i prostorno planiranje, studije različitih programa za razvoj turizma), kao i obilazeći prirodne predele zemalja Evrope i zemalja našeg najbližeg okruženja, zaključila sam da su prirodom stvorene lepote naše zemlje kvalitetnije, jedinstvenije, raznolikije i bogatije od svih. Ekonomski razvojni potencijali tako raznovrsnog bogatstva, na žalost su skoro nevidljivi i u potpunosti neiskorišćeni i to ne samo zbog politike, već pre svega zbog profesionalne neodgovornosti planera svih struka, koliko i zbog nedovoljne ljubavi svih nas prema onom što nam je od prirode podareno. Prirodu Srbije treba tako stvorenu samo očistiti, umiti i zaštititi od nas samih. A na Kablaru vidikovac nije potrebno graditi, jer Kablar ima besplatnih i dostupnih vidikovaca dovoljno.

Uz veliko poštovanje pre svega svojih saradnika i aktivista peticije Sačuvajmo Kablar, kao i svih vas prisutnih na ovoj tribini, najsrdačniji pozdrav.