GO SNS 48 sati svadba

Piše: Srđan Škoro,smenjeni urednik Novosti

Glavni odbor i Predsedništvo naprednjaka više je ličilo na poznati serijal “48 sati svadba”, nego na ozbiljnu raspravu najmoćnije vladajuće stranke. Malo očijukanja, neizbežna nervoza, uobičajeno prenemaganje i na kraju padanje u zagrljaj i naravno hepi end. U velikom poverenju, javnosti je predočeno da u SNS bračnoj zajednici sve funkcioniše bez ikakvih problema. Vidljive trzavice su u velikom stilu prevaziđene, a svatovi su složno pevali “zar je važno ko je kriv”.

Naravno, najviše se zanela glavna premijerova medijska zečica, vlasnik i glavni urednik Informera, koji je u želji da šefa što više oraspoloži, pobrkao Severinu i novoizabranu predsednicu Hrvatske Kolindu. Pornić koji je najavio kao svetsku senzaciju, prethodno otkrivajući i navodnu Kolindinu ljubavnu aferu sa jednim srpskim plejbojem, trebalo je da posluži za relaksaciju SNS svatova. Po sistemu “ona nama Vojvodinu, mi njoj seks skandal”. Umesto adekvatnog odgovara vlasti – teška reč.

No, otrežnjenje je, bilo brzo i veoma bolno. Kao i posle svake terevenke, kad je naknadno utvrđeno da to, ipak nije Kolinda. Šta sad? Ništa. Kao i u slučaju direktora Železnice za koga je tek po imenovanju ustanovljeno kako nije dovoljno kompetentan. Imenovan na sednici vlade, smenjen na stranačkom prelu.

Kad saberemo, sve je i krenulo po zlu, onog trenutka dok se od javnosti krilo kako se Vučić razveo i ponovo oženio. Zbog pesme “nije život jedna žena” i nekoliko suvislih pošalica, prvo je proterano Mentalno razgibavanje sa  B92. Svatovi i pristalice lika i dela premijera, kao da se još nisu otreznili od tog događaja, pa su krenuli redom da ruše sajtove, pišu bahata saopštenja protiv RTS, smenjuju urednike, šalju novinare u izolaciju, zabranjuju pravo na stav i mišljenje ukoliko nije u skladu sa neobičnom religijom koju propovedaju, uvode cenzuru pevajući kako je nema… Toliko su se osilili da su uz pomoć “stranog faktora” ukinuli čak i kultnu emisiju “Utisak nedelje”. Ali, ni to im nije bilo dovoljno.

Lomili su kvake, videli amatera kako puca u Beka, Beograd na vodi koji svakoga dana niče iz blata,  brata albanskog premijera kako pušta dron, bezimeno lice koje krade ličnu kartu Andreju Vučiću, besomučno jurili decu koja su valjda posle tog svadbenog veselja shvatila da je “kume izgore ti kesa” šifra za ispumpavanje vode u Tamnavi, a ne signal za prebijanje Raše Popova. Nije vredelo ni što su njihove fazone i fore na vreme prozreli advokati. Naplata PDV, kako ističu, ide nikad bolje. A tek nekažnjeno uterivanje straha? Kad bi se taj deo računao, MMF ne bi više bio potreban.

U Vojsci Srbije je penzionisan oficir koji je tražio promenu pola. Kažu da je to prirodna reakcija na saznanje ko je postao ministar vojni. Možda i čitava armija uskoro zatraži promenu imena, a i namenu.

Šta će nam sve kad o nama ima ko da brine, ko zna kako da nas reformiše, ko na pravi način razume šta su muke radnog čoveka, posebno penzionera, koji EU nudi dobrovoljno da ga sklone, a oni mu šapuću taman posla daleko bilo,  ko istovremeno shvata zahteve predsednika Tome i prohteve ministarke Zorane… Jednostavno čovek za svaku priliku i sve situacije, od snežnih nanosa do poplavnih talasa.

Šta god da naprave Vučić, njemu bliski saradnici i oni koji ih slede, nailazi na odobravanje onog dela ljudi koji ne žele da vide kako srpski brod polako, ali sigurno klizi prema vodopadu, gde će pasti i potpuno se raspasti.

Možda je to čin koji uveseljava premijera, jer zamisliti ga kako se drugim normalnim stvarima veseli, čak i na sopstvenoj svadbi, nije baš jednostavno. I potrebno je mnogo mašte.

No, dok je 48 sati svadbe ne moramo mnogo da brinemo. Uz zvuke gusala, naš pad niko neće ni čuti. Zato dok muzika svira za narod iskoristite priliku da naručite neku pesmu. Možda sa onom  „jutro će promeniti sve“ ili „zašto“ još ima neke nade. Ko zna!