Hoćete li opet zapušiti nos

Piše: Aleksandar Arsenijević

Složiće te se da je malo naroda koji su toliko podeljeni unutar sebe, a da toliko maštaju i pričaju o imaginarnoj opštenarodnoj slozi koja bi bila lek za svaki problem, a što je najuočljivije na srbistanskoj političkoj pozornici. Posebno u autokratska vremena slična ovim današnjim kada se izborni poraz vladajućih naprednjaka graniči sa nemogućom misijom.

Stoga je logično što se u javnosti, baš kao i u vreme Miloševića neprestano podgreva priča o jedinstvenom opozicionom bloku, pa ma ko ga činio, koji bi stao na kraj gospodaru Vučiću i njegovim, s koca i konopca skupljenim, naprednjacima.    

Samo biće da zagovornici ovog i ovakvog opozicionog “jedinstva” svesno ili nesvesno zaboravljajući činjenicu da su se nesretni Srbistanci, već žestoko opekli zapušivši nos i glasajući za DOS oko koga su se onomad okupili republikanci i monarhisti, četnici i partizani, liberali i konzervativci… što je i razlog zbog čega neprestano raste broj onih koji više nisu spremni, uprkos svemu, da ih neko navuče ne bi li ponovo glasali protivu Kurte, pa bio on i gospodar Vučić, a da se posle neko po ko zna koji put opoganio po njihovoj izbornoj volji.

Stoga proizilazi da su srbistanskoj opoziciji mnogo veći problem oni što su za sve ove decenije naučili da saberu dva i dva nego gospodar Vučić i njegova interesna bolumenta. Uzmite za primer političku scenu naše kapitalne kasabe na kojoj neki uporno zagovaraju sveopšti opozicioni savez.

Koliko puta su, od koalicije Zajedno pa do danas, oni što su se u zamenu za vaš glas kleli u sve na svetu, čim bi se zatvorila birališta, prodali veru za večeru? Stoga kad čovek vidi da bi antipod čačanskoj naprednjačkoj bulumenti trebali da budu dojučerašnji naprednjaci, odbačeni SNS koalicioni partneri poput novosrbijanca, najzaslužnijih što se Čačak i Čačani danas nalaze tu gde jesu, demokrate koje se uporno prave mrtve i mudro se ne oglašavaju… onda zaista nema ni najmanje mesta optimizmu kada se pomene papazjanija zvana zajednička opoziciona lista. Uostalom sve je više Čačana kojima pomen politike, izbora, koalicija… izaziva gađenje, i nisu spremni više da zapušavaju nos. Baš kao što nimalo nije zanemarljiv ni broj onih što su za sve ove decenije pronikli u suštinu funkcionisanja lokalne političke scene koje se svodi, kako bi to rekao neformalni gazda naše kasabe, na devizu – ja imam, a tebe treba!!!

A vreme nas, nadam se, naučilo da u Srbistanu i u našoj palanci u politiku ulaze isključivo oni kojima treba.

__________________________________________________________________