Iz torbe nam glava viri

Krivi smo mi, napisao je davno Panonski mornar, legendarni Đorđe Balašević.

I upravo u njegovom gradu, u prelepom Novom Sadu desila se strašna tragedija. Na ljude koji su krenuli na put, neko na slavu, neko u obilazak rodbine, neko drugim povodom, srušila se betonska nadstrešnica železničke stanice i time na najstrašniji način prekinula njihov životni put. A mnogi od nastradalih, tek su bili krenuli svojom životnom stazom.

Nacija koja je imala čuvenog Branka Žeželja i mnoge druge vrhunske arhitekte i građevinare, nacija koja je gradila svud po svetu, doživela je tragediju sličnu onim za koje smo saznavali u vestima, a dešavale su se u najsiromašnijim državama Afrike, Azije ili Južne Amerike. Nadstrešnica koja je stajala šezdeset godina, srušila se nakon nedavne rekonstrukcije stanice.

I nije ovo jedini primer, samo je zadnji i najtragičniji. Ali, bojim se da neće biti i poslednji, ako se nešto bitno ne promeni. A neće se promeniti svedok budemo ćutali, a ćutimo već predugo.

Dešavaće nam se i gore stvari, ako ne budemo imali istinsko demokratsko društvo u kome će se suzbiti kriminal, nepotizam, stranačko zapošljavanje podobnih, a ne sposobnih.Društvo u kome će se sve raditi transparentno, a mediji biti otvoreni i istinski slobodni.Društvo koje neće oblikovati rijaliti šou programi, starlete i kriminalci, već uređeno školstvo, kojem se mora vratiti dostojanstvo.

Satiričari i pesnici ne mogu sami promeniti svet, ali mogu ukazivati na devijacije u društvu i činiti ovaj svet makar malo lepšim mestom za život.

Maja i Dinko Osmančević,

Pesnici i satiričari

___________________________________________________________