Izmena ili raskid ugovora o kreditu u švajcarcima

Пише: Симо С. Стокић, дипл. правник

Шта је то кауза, основ уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима? Да ли она постоји? У најпростијем преводу за разумевање, најлакше је рећи да је кауза мотив и разлог закључења уговора. Кауза мора постојати на страни оба уговорника. Кауза мора бити јасна, видљива, транспарентна свим уговорним странама. Кауза не сме бити сакривена. Кауза дакле мора бити позната величина, понављамо за обе уговорне стране. Кауза је једино специфична код уговора на срећу који нису предмет разматрања овог текста.

Да одговоримо на напред постављена питања. У моменту закључења уговора кауза је била јасна (искрена, наивна) само код једне уговорне стране – зајмопримца. Банка, зајмодавац је такође имала своју, посебну каузу коју је знала, а није је унапред саопштила другом уговорнику. Заправо, банке у оваквим трансакцијама су дужне да обзнане „своју каузу“ и крајње домете тога правног посла. Оне су професионалци у свом послу и морају да знају кретања на светском тржишту капитала. Дакле, банке су знале да је у том моменту франак био на најнижем нивоу и да је неминован скок курса. Њихова кауза (разлог) давања кредита јесте управо постизање таквога, стручно предвиђеног максималног ефекта у оплодњи капитала, који доводи до енормних зарада зајмодавца и енормних губитака на страни зајмопримца. Као што се види кауза закључења уговора за зајмопримца није била позната, то јест задња намера је сакривена тако што није саопштена извесна будућа околност флуктуације курса на банкарском тржишту. Банка је знала, или морала знати своју каузу, а клијент није знао, није сазнао, нити је морао сазнати каузу банке. Банкарска кауза се открила сама од себе кроз време извршења таквога уговора. Код двострано теретних, именованих уговора, као што је уговор о кредиту, кауза мора бити јасна од почетка и мора бити иста у току целог трајања уговора. Кауза је психички елеменат уговора заснован на објективним мерилима одредивости предмета уговора и она као таква мора бити представљена у складу са добрим пословним обичајима.

Други елеменат који мора постојати код именованих теретних уговора, па и код уговора о кредиту, јесте предмет уговора. Предмет уговора мора бити одређен, или одредив. Неспорно је да предмет уговора у овим случајевима није јасно одређен чим отплата рата не доводи до смањења главнице дуга. Спорно је да и ли је одредив. Није одредив. На основу којих параметара главница позајмљених средстава расте уместо да се смањује и поред отплате у периоду од чак осам година. Какви су то параметри који терају воду узводно.

Проблем швајцарског франка у уговорима о кредиту мора се под хитно решити на прави начин. Неприхватљива је понуда која се ових дана даје зајмопримцима таквих кредита, где се њихова агонија само делимично ублажава. Такви предлози су козметички и у најмању руку смешни за кориснике кредита.

Такви уговори су тотално противни нашем позитивном,  а посебно облигационом праву.

Како је могуће да се закључи уговор који нема јасан и прецизан предмет и каузу (основ) уговора? Како је могуће да такви уговори немају ни параметре којима би такви предмети уговора били одредиви?  Замислите да је одредивост предмета таквих уговора зависна од будуће воље савета гувернера швајцарске централне банке. Да ли будућа воља стране државе, то јест њене банке може бити параметар за одредивост рате кредита у другој држави и поред чињенице да сте кредит преузели у домаћој валути? Они су тотално засновани на „срећним околностима курса“ које су банкари итекако знали, или морали знати, јер се ради о стручним организацијама које се искључиво баве пласманом новчаног капитала. Како је могуће да смета конверзија у евро датог кредита на дан исплате кредита. Евро је претежна валута у Европи, равна злату, и то је најбоља вага за дате кредите. Држава под хитно мора одобрити и прописати једино постојеће и најправедније решење које се састоји у једноставном закључењу анекса на те уговоре, тако што ће се дати почетни износ  конвертовати у евро. Камата остаје иста. Ту није крај марифетлуцима неких банака. Банке су закључивале чак и такве уговоре где је предмет уговора означен у одређеном почетном износу евра, а рата је одређена у другој валути, то јест у швајцарском франку! Даље, банке су у претежном броју случајева исплаћивале динаре по курсу предметне валуте. Уговори о зајму у којима се уговара да је предмет уговора евро, или франак, а врши се исплата динара је такође са елементима ништавости. Зашто? Ту се онда ради о замени предмета уговора, то јест о алтернативно одређеном предмету, па није јасно шта је заправо предмет уговора, да ли је то франак, евро, или динар. Ради се о симулованим уговорима где се представља да је закључен један уговор, а у стварности постоји фактички друга врста обавеза. То би исто било да се закључи уговор о зајму 10 тона брашна, а испоручи се 10 тона мекиња. А ви  у међувремену вратите три тоне брашна, а сада након осам година дугујете 12 тона. Да ли је то дозвољено и могућно.  Даља превара се састоји у томе што банке не могу никако оправдати своју везаност за швајцарски франак позивом да су и оне задужене у истој валути, такође по основу уговора о кредиту, ако су исплате вршене у динарској противвредности. Та своја евентуална задужења оне нису усмериле на давање кредита, ако је исплата вршена у динарима.

Правни основ за реаговање Владе Републике Србије лежи у чињеници спречавања очигледног, масовног довођења пред банкрот педесет хиљада људи који су погођени овом својеврсном, унапред испланираном и дугорочном банкарском махинацијом. Дражава мора да стане у заштиту очигледног, перманентног кршења права грађана који извиру из „стручне обмане“ уговорника.

У супротном, на снази остају прави, правцати зеленашки уговори који доводе до потпуног „помора“ и економског слома корисника кредита и њихових породица. Није тачно да су се они „коцкали“ са банком, јер то нису алеаторни уговори (уговори на срећу), већ уговори у којима узајамна давања не смеју бити већа преко половине. Поред зеленашења на очи државе овде се ради и о неоснованом обогаћењу банке, ради се о извршавању уговора који немају своју видљиву каузу, основ који мора бити јасан, предвидив, одредив, а не предмет који је варијабилан на штету зајмопримца,  који је потпнуо непознат и зависан је од воље неке стране државе.

__________________________________________________________