Јазавац и Устав

Лични став о референдуму

Јазавац и Устав

или

Није јазавац, Устав је крив!

Лако ћемо променити Устав, али како да променимо људе?

или

Борба против политичке корупције или још једно „фарбање“?

Пише: Синиша Јанковић грађански активиста

Одмах да појаснимо две ствари. Прво, није реч о обичном јазавцу, већ о оном кога је Кочић пред суд извео као кривца за крађу кукуруза.  Друго, није реч ни о обичном Уставу, већ о оном који омогућава ни мање ни више него политичку корупцију! Јер шта је друго него политичка корупција када је тужилаштво под контролом странке.

И такав смо Устав трпели годинама!? А сад нам прекипело више? Некоме је мрак на очи пао, те је шаком о сто лупио и рекао: Е нећеш више мајчин сине Уставе, политичку корупцију омогућавати!

Да је Кочић жив, вероватно би и Устав пред суд извео. Но, време је модерне парламентарне демократије. Не може сад, ко некад, јазавца у џак па пред суд. Сада се то ради путем референдума. До душе овај је суштиниски модификован, изгледа баш за ову потребу!? Једва би се могло рећи да је демократско изјашњавање. Да не пише „референдум“ не би ни студенти Правног факултета знали да је то – то.

Шалу на страну, овде су битна претходна питања.

Како знамо да је баш Устав, а не нпр. јазавац или „Ведета“ крив за набујалу и до сада у Србији никада већу политичку корупцију? Ево одговора:

У недељу 16.1.2022. заказан је рефереднум за измену Устава у делу одредби које регулишу избор носилаца правосудних функција. Предлагач и носиоци правосудних функција су јединствени у ставу да су измене Устава неопходне како би могли да раде!? Морамо да прочитамо још једном, то што смо написали, јер звучи невероватно.

А када смо прочитали, да ли треба да питамо: Па шта су до сада радили, ако нису могли да раде? Да нису можда „нерадили“ у интересу политике, странке или злоупотребљене политичке моћи?

Аутор: Зоран Живковић

Образлажући предлог за измену Устава и убеђујући бирачко тело да је то од суштинске важности за владавину права за приступање ЕУ и за борбу против политичке корупције; чујемо готово невероватне изјаве. Којима се описује  управо стање владавине права и једноставно речено живот грађана. Све је то тачно. Што значи да сво то зло траје од дана када је Устав на снагу ступио, а до скоро нико жив није приметио. Јесте да народ на својој кожи осећа свакојаку муку, али то осетио није. Ваљда је народна кожа навикла на драње. Но, биће да је томе крај, јер се од народа сада тражи да осети баш то што осећа и да се референдумски понаша.

Што се нас тиче, ми то одавно знамо, о томе причамо, пишемо и на разне друге начине указујемо. Многим људима досадисмо. С тога, упућујемо сваког читаоца који је вољан да се у расправу укључи, да претходно прочита нашу публикацију о владавини права у Србији са насловом „Како је једна цедуљица срушила МУП“, а може и другу „Очи у очи са политичком корупцијом“.

Референдумско или питање од много већег значаја?

Референдумско питање се у јавности прилично касно појавило. И то у време када су активности такве врсте у другом плану. Народ се у то време фокусира на сарму, печење, панчевачко пиво и расол. Тако да не стиже да проучава уставне амандмане, а и кад има времена чита само наслове. Све то је утицало да највећи део јавности нит тачно зна о чему се ради, нити то лако може да разуме. Ту је и приличан број оних које ништа не занима.

На све то, додала се и страначка компонента, која по неком правилу негира све што друга страна предложи. А онда су на сто бачене најјаче карте – референдум је проглашен за питање поверења према режиму, као пролог за скорашње изборе. Наводно би требало да значи да ће сви они који на референдуму гласају против и на изборима бити против. А то је питање свих питања које креирају странке, а утиче директно на живот сваког грађанина Србије. Требало би да су, због тога за ово комплексно референдумско/изборно питање заинтересовани.

Чему служе измене прописа?

Много пута је постављено питање, и ми смо га постављали: Каква је корист од измена закона, прописа, Устава? Много смо прописа у тој области променили, а да ли се смањила политичка корупција?

И овај пут јасно кажемо, да од свих досадашњих измена закона  и прописа, није било апсолутно никакве користи у вези са борбом против политичке корупције. Напротив, она је бујала  и јачала, ушла у друштво у целини и у сваку његову пору појединачно. Тешко је то на малом простору описати. Ми смо то покушали да урадимо кроз две напред наведене публикације. Још је теже то објаснити просечном бирачком телу. Пример из Кукуловаца то најбоље показује (тражили су да им се асфалтира пут па тек онда да гласају на претходним изборима). У складу са Кукуловачким учењем, обичан човек тешко да може да схвати опасност од „даривања“ једном црвеном, са двадесет евра, тридесет евра, сто евра. Са друге стране обичан човек је опасност од политичке корупције схватио тек када му језаклонила сунце, ушла у парк, шталу, њиву, поток, животну егзистенцију.

Ништа то није ново. Научна мисао је то теоријски савршено описала. Ми смо са своје стране годинама покушавали да на разне начине укажемо на зло које, не само да прети, него које ће се десити, уколико га не спречимо. А нисмо га спречили. „Ведета“ је то у шест и по минута јасно и брутално искрено објаснила. „Док су овде неки окретали главу на другу страну, моја је моћ у међувремену нарасла. Ја сада бринем о друштву у целини“

Што се тиче утицаја референдума на оцену ЕУ о стању владавине права у Србији; моћи ћемо да је офарбамо само ако нам то дозволи. Тако да ту нико не треба да има задршку. ЕУ савршено добро зна све о нама па и о владавини права.

Дакле, на путу ка ЕУ, а у светој борби против политичке корупције само нам је Устав камен спотицања. Њега кад изменимо, све ће друго само од себе да се деси. Па ко поверује – поверује.

. . .

Без обзира да ли су сви разлози за измену Устава оправдани; свакако да сматрамо да ни један орган а најмање правосудни (и полицијски) не треба да буде под утицајем политике. Сви прописи би требали да онемогућавају утицај било какве политике. Али све те прописе спроводе људи, па и оне које изменимо. Лако ћемо променити Устав и мењати га сваки час, али како да променимо људе? То питање остаје за неко друго време. 

На крају, ми се политиком не бавимо и не агитујемо ни за једну страну (осим за истину и владавину права). Тако да молимо читаоце да не буду под утиском овог текста када одлучују да ли ће уопште гласати и како. У тај аспект референдумског питање се не упуштамо. Свако нека гласа или не гласа по својој свести и савести.

____________________________________________________________________