Kako je moglo dobro je

Nema nikakve sumnje da će se, s obzirom na ono što je Čačak i Čačane mogle zadesiti, ali na svu sreću nije javnost još dugo baviti eksplozijom koja se nedavno dogodila u magacinu kompanije Sloboda.

U normalnom svetu, kome Srbistan očigledno ne pripada, mada gospodar Vučić ulaže svakodnevne nadčovečanske napore da nas ubedi u suprotnom, već posle prvih detonacija i njihovom lociranju oglasile bi se sirene koje bi građane upozorile na opasnost. U normalnom svetu da, ali ne u Srbistanu! Ne i Čačku, u kome nešto što se naziva civilnom zaštitom postoji samo na papiru i u glavama nazadne družine, čačkonačelnika MrMi-ja i njegovog ekspertskog tima, čiji raspon znanja se kreće od čuvanja ovaca do nuklerane fizike. Mnogo puta svako od nas je bar jednom bio u prilici da vidi terenac civilne zaštite kojim se neki likovi vozikaju po gradu, ali u noći kada je u Slobodi praštalo kao u Bejrutu u „najboljim” danima te civilne zaštite nigde nije bilo. Može biti da su i oni pomislili, poput nadležnih iz Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, ako i to još uvek postoji i niko im nije ukrao sirene, da je reč o nekom slavlju koje je ovde nemoguće zamisliti bez besomučne pucnjave i pirotehnike.

Uostalom, u kojoj meri su ono što se dešavalo u kompaniji olako shvatili oni što to nikako nije u opisu radnog mesta ilustruje i činjenica da se na RTS–u, odnosno javnom servisu nazadnog Srbistana, kajron sa informacijom o eksploziji u Slobodi pojavio nepun sat posle prvih detonacija. Sva sreća pa je Srbistancima svevišnji podario vođu sa božijim darom, kako to reče nekada žuti, a sada nazadni Gangula, kadrog da nas uteši tvrdeći da je ono što se desilo u Slobodi nešto posve uobičajeno, ali i sposobnog da u trenu iz kabineta na Andrićevom vencu proceni štetu nastalu prilikom eksplozije.

Sva sreća što Čačani imaju Tuzlu Guzlu Parezanovića uvaženog poslanika i sudeći po njegovim gabaritima eksperta za jelovnik skupštinskog restorana, koji je u društvu lika radno angažovanog u jednoj školi, što je navigavao dronom, došao da se uveri u razmere katastrofe. Što je uostalom i razumljivo jer godinama unazad zli jezici tvrde da  spiskovi novih radnika pre nego iz agencije za zapošljavanje, čija kancelarija je u jednom momentu bila registrovana na adresi jednog frizerskog salona, stignu u kompaniju, moraju proći reviziju čačanskih nazadnjaka.

A to što je u ovakvoj (ne)organizovanosti sve prošlo bez žrtava obavezuje čak i ateiste da u čačanskoj crkvi zapale sveću i pomole se.