Kako sam zbog Noleta postao izdajnik

PIŠE: Aleksandar Bećić

Eto: doživeo sam i da postanem (citiram): govno; đubre; retard; kreten; idiot; majmun; imbecil; izdajnik. I još koješta; mrsko mi je da vam kopijama poruka dokazujem kako kreativni umemo da budemo na nacionalnom nivou, kada je želja da se neko isprovocira ili uvredi.
Količina vulgarnosti koja se za nepunih šest sati napunila u mom sandučetu i na mom Fejsbuk profilu ravna je pristojnoj „enciklopediji“ nekog novog Vuka Karadžića.
Zašto sam uopšte dobio toliko uvreda?
Zato što sam na svom profilu postavio pitanje: Bez želje da umanjujem sjajnu pobedu kralja tenisa nad kraljem tenisa, koliko vam je Nole napunio novčanik? Frižider? Uhm?
Istog trenutka je krenula lavina besa. Što javno, na mom zidu, što u sanduče, pa čak i na telefon.
Ala si lupio… Ti si moje razočarenje… Koji si ti prostak… Retardirano govno debelo, treba te vratiti u Bosnu među balije (ova poruka mi je omiljena)… Baš si se prosrao večeras…
Da skratim: u prvih 30 minuta nisam dobio niti jedan odgovor na postavljeno pitanje. Samo komentare. I salve raznoraznih prostakluka. Izgubio sam desetak „prijatelja“ (koje inače u životu nisam upoznao) a portal koji uređujem je izgubio (slovom i brojem) 17 (sedamnaest) pratilaca.
Šta se može.

HLADNE GLAVE
Dirnuti Srbima u Novaka Đokovića je gore nego uvući ruku u gnezdo stršljenova. O Novaku se sme (i može, naravno) pisati samo u superlativima.
Ona otrcana i olinjala fraza o tome da je Novak naš najbolji ambasador u svetu je toliko postala bljutava (jer je koristimo za sve sportiste koji osvajaju medalje, a nikad za mlade naučnike sa ovih prostora), da mi je teško i da je navedem.
E, baš zbog toga što sam tu frazu čuo (u raznim varijacijama) najmanje 20 puta, da krenem od nje:
Sportisti kao što su Novak, Ana, Jelena, ili pak Milica (Mandić, zlato na olimpijadi koje ste odavno zaboravili), Ivana (Španović, najlepša i najbolja skakačica u dalj u svetu), Asmir (Kolašinac, kršni Pazarac, fantastičan bacač kugle) i mnogi drugi – nisu ambasadori Srbije. Oni su sportisti. Da su ambasadori, mogli bi da deluju politički.
Da vas podsetim: Milorad Čavić je pokušao da bude ambasador pa je nosio majicu Kosovo je srce Srbije. Ako ste zaboravili Čavić je zbog te majice suspendovan sa Evropskog prvenstva u plivanju 2008.
Isto vam je sa reprezentativcima u timskim sportovima. Košarka, vaterpolo, odbojka… Oni su sportisti. Nikakvi ambasadori. Verujte, dovoljno sam novinskih tekstova pročitao da ovo mogu da tvrdim s punim pravom. Jedino naši novinari (i nadasve političari) govore o sportistima kao o ambasadorima. Ostali pišu o sportskim dostignućima.

O NOVČANICIMA, FRIŽIDERIMA I POREZU
Ne, naravno, nije posao Novaka Đokovića da puni moj novčanik. Ili vaš. Ili nekog tamo penzionera. Ili možda ipak jeste?
Da podsetimo (kad smo već kod penzija) da se penzije isplaćuju iz budžeta. A budžet se puni iz poreza. A Novak ne plaća porez na svoju zaradu. Ni Ana. Ni Jelena.
Hop! Podigao sam vam pritisak! Šta on ima da plaća-porez-ovoj-državi-šta-je-njemu-država-dala-on-je-sve-sam-napravio-da-mu-nije-bilo-oca-koji-je-uzimao-pare-na-zajam-da-bi-ga-iškolovao… Izgubili ste dah. Taman. Da vam kažem: U pravu ste. Država Novaku nije dala ništa dok je bio mali. Sram je bilo. Da vas podsetim, to je bilo ono gadno, ružno, strašno vreme hiperinflacije, sankcija, bombardovanja, i svega što smo zaboravili. A posle, kada je postao neko i nešto – dobio je mnogo od ove države.
Da se setimo da je dobio na korišćenje neke tamo teniske terene kraj Save? Da razmislimo koliko je poslova za vreme DS-a uspeo da sklopi njegov otac sa tadašnjom vlašću?
Da-ali-Nole-ima-humanitarnu-organizaciju-on-je-pomogao-on-je-primer-on-je-dokaz-da-niko-nema-što-Srbin-imade-da-nije-njega-narod-bi-pod-ovom-vlašću-izludeo… Stop! Da se podsetimo da je njegov otac došao na proslavu pet godina SNS u pratnji Željka Mitrovića? Da pričamo o nekim drugim poslovima?

NOLE? LEGENDA. ZAISTA
Ja vrlo iskreno mislim da je momak apsolutno najbolji primer šta u Srbiji može da nastane – iz inata.
Tako se postaje velik u bilo kom sportu.
I zaista mislim da je postao legenda, a da njegova sportska karijera ni iz daleka nije gotova. I mislim dasvaki roditelj treba da pokazuje na Noleta svom detetu i da mu navodi da je on primer za sva vremena. Rad, red, disciplina, upornost, (inat) i rezultat je tu. I verujem da je isti taj Nole sklonio barem desetoro dece (a i jedno je mnogo) s ulice i naterao ga primerom da uzme reket u ruke.
I da, mislim da je fantastične stvari uradio na humanitarnom planu i svi mi u Srbiji treba da mu budemo zahvalni na tome. Setimo se samo poplava od prošle godine. Dok Nole nije rekao „pomozite“, nisu se latili novčanika. Nisu uplaćivali.

ALI…
Nole, Super Srbin ne živi u Srbiji. I ne plaća porez na ono što zaradi u teniskom svetu svojoj otadžbini. Baš kao ni Ana. Baš kao ni Jelena.
Da se razumemo: njegova porodica vodi poslove u Srbiji. I zapošljava određeni (čak veliki) broj radnika i za to plaća porez. Ali Super Srbin je žitelj Monaka.
Pa-šta-i-treba-da-ih-čuva-u-Monaku-zar-treba-ovi-neoliberalni-naprednjački-lihvari-da-njegovim-parama-putuju-po-svetu, opet krećete vi.
Naravno, moj odgovor je – ne. Ali, nemojte da zaboravite da su isti ti „neoliberalni naprednjački lihvari“ doveli Novaka Đokovića do svojih partnera u Er Srbiji i da je prvi avion flote „kršten“ po njemu. Hajde sad da postavimo pitanje: da li je to bilo onako, sportski, za „dž“, ili je (po neoliberalnom, korporativnom, globalističkom modelu) „kanula neka kinta“? I još jednom da vas podsetim: nemojte zaboraviti da je na proslavu pete godišnjice SNS Noletov otac došao u pratnji Željka Mitrovića. Kog svako malo neko mora da „podseti“ da porez mora da se plati.
U raspravi koju sam bio primoran da vodim „onlajn“ mnogi su, braneći Noleta (kog ja nisam napao) navodili primer tajkuna koji ne plaćaju porez.
Znate, na onom mrskom zapadu, u zemlji koja se zove SAD možete da budete apsolutno najbolji sportista ikad. Možete biti tri puta bolji od (recimo) Majkla Felpsa. Ako niste platili porez, ne možete se takmičiti ispod njihove zastave. Ne možete nositi „stars and stripes“. Isto tako je u Švedskoj. I u Japanu. A u te dve zemlje su porezi brutalno veliki. I niko iz tih zemalja ne odlazi.
Kad već govorimo o porezima: ne vodim ja ovu zemlju. Već koalicija SNS-SPS. Već tri godine i malo jače.Za te tri godine mogli su da sve one koji ne plaćaju porez – stave iza rešetaka. Na neograničeno mnogo vremena. Mogli su i da uvedu progresivno oporezivanje. To je ona vrsta oporezivanja zbog koje je Depardje pobegao iz Francuske u Rusiju (a onda posetio i Srbiju, gde ga primio Siniša. Onaj Mali): ta vrsta oporezivanja kaže: ako imaš mnogo, plaćaš veliki porez. Ako imaš malo, plaćaš mali porez. A ako imaš baš mnogo, mnogo para, onda plaćaš i veliki, baš veliki porez. E, vidite: političarima (i onima pre, i ovima sad) ne odgovara progresivno oporezivanje. Zato što direktno udara na njihove finansijere. Tajkune.

NEGO, DA SE VRATIMO NA POČETAK I POENTU
Pitanje  koliko vam je Nole napunio novčanik? Frižider? izazvalo je u vama bes. Odmah ste mi govorili kako ga mrzim (Noleta) i kako sam mu zavidan.
Ne mogu biti. Mnogo sam stariji, a zbog teške povrede se odavno ne bavim sportovima.
Govorili ste mi kako to nije bitno, jer uživate u tome da će se pisati o ambasadorima… To sam već objasnio da je netačno.
Govorili ste mi kako je vaš novčanik i frižider prazan, ali da vam je Nole svojom pobedom ubrizgao endorfin u poluzatupeli mozak (citiram poruku, moliću) i izmamio osmeh na lice.
Niko mi nije rekao da je za vreme meča Đoković – Nadal – šetao sa detetom. Za to nije bilo vremena. A porodica (a ne država) je jedina koja može da napravi šampiona.
A to, što vam je Nole izmamio osmeh zbog kog ste zaboravili na sve probleme me brine: ne daj bože da neki sledeći izbori budu u danu kada Nole igra neki važan meč. I još više: ne daj bože da Nole kaže „ja podržavam… Njega“. Ma ko da to bio. Sve će otići u majčinu.
Zapamtite: Noleta ćete dizati u nebo dok bude Broj 1. Zato što smo mi Srbi – takvi. Dok si šampion, uzdižemo te u nebesa. E, kad padneš na poziciju 2 ili (ne daj bože) 3 – onda ti pokazujemo koliko te, zapravo, ne volimo. Nadam se da ćete se tad – setiti ovog teksta.
Od mene toliko.

Voli vas vaš „neprijatelj“.

Izvor: kolumnista.com

________________________________________________________________________