Kapitulacija pred protestima: Taktički potez

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić popustio je pred zahtevima ekoloških protesta: Zakon o eksprorijaciji se povlači iz procedure, Zakon o referdnumu i narodnoj inicijativi biće izmenjen u skladu sa kritikama organizatora blokade puteva.

Vučić je to saopštio u još jednom obraćanju naciji u sredu u 18 časova u prenosu uživo. Rekao je da će to predložiti Vladi, kao da se Vlada Republike Srbije nešto pitala. Da bi sve bilo sasvim jasno, Vučić je rekao da ne bi imali većinu u Narodnoj Skupštini, čak i ako bi mu ministri i/ili predsednica Vlade Ana Brnabić protivurečili.

Time su formalni razlozi za subotnje proteste skinuti sa dnevnog reda.

Ovaj državnički, za njegove pojmove umeren, normalan nastup predsednika Vučića, pokazao je svu nenormalnost srpskog društva i političkog sistema. Umesto da se problemi rešavaju u državnim institucijama, građanima, znači, ne preostaje ništa drugo nego da na ulici izvrše pritisak na vlast da se ponaša u skladu ne samo sa zakonom, već i sa zdravim razumom.

Demokratija na narodnjački način znači, da je potrebno da se oko jednog konkretnog problema okupi dovoljan broj ljudi na protestima, da blokira vitalne saobraćajnice, da budu dovoljno uporni, odlučni i spremni na sve, da bi se rešavala njihova životna pitanja. Organizatori ekoloških protesta su smislili recept za naprednjačku autokratiju.

Predstavnici vlasti i kontrolisani mediji su ljude koji su protestovali nazivali „teroristima“ koji maltretiraju pošten narod. Ma koliko se Vučić trudio da objasni da on nije popustio „pred ulicom“, već da je izašao u susret „zabrinutom, poštenom narodu“ iz sela u okolini Jdra, upravo je to bio slučaj. Popustio je pred „teroristima“, ljudima koje je sam nazvao „stranim plaćenicima“.

„Ovo je izlazak u susret zabrinutim građanima“, rekao je Vučić, pa ko poveruje, poverovao je. Od kako je na vlasti, to je njegov prvi pravi poraz.

Slučaj Rio Tinto nije, međutim, skinut sa dnevnog reda. Vlast će samo učiniti sve da se odloži do posle parlamentarnih, beogradskih i predsedničkih izbora početkom aprila.

Vlast je sa svog stanovišta napravila mudar potez da se pre početka izborne kampanje reši ovog ekološkog pitanja, oko koga bi mogla da se okupi kritična masa. Procena je bila da bi broj ljudi na protestima rastao.

Vučić se zbog nastale situacije obrušio na Vladu i ministre i svu krivicu prebacio na njih. Poruka za njegove birače je bila: pa ne mogu ni ja sve sam, ali su oni zamenjivi, ja nisam. Smerno je priznao i deo svoje krivice, jer ni on ne može sve sam.

Vučić će na proleće nositi kampanju Srpske napredne stranke, pa se trudio da sebe opere od svake odgovornosti. Činiće to pokorno i ministri u njegovoj Vladi.

Na početku obraćanja je opet jednom održao kraću tiradu o šampionskoj srpskoj ekonomiji, rekordnoj izgradnji puteva i železnice. Obećao je da će Srbija, pod njegovom vlašću, postati i „ekološki šampion“. Još pre neki dan je rekao da će Zakon o eksproprijaciji „verovatno“ potpisati.

Naprednjački sistem je po prvi put pokazao slabost. Okrnjen je imidž predsednika Vučića, kao neustrašivog, nepopustljivog, nepobedivog narodnog tribuna.

Vlast je naučila lekciju, pitanje je da li je naučila i opozicija koja bi mogla da gradi na ovoj pobedi, koju su izvojevali široj javnosti do skora nepoznati ekološki aktivisti. Afera i problema je mnogo.

Savo Manojlović iz Kreni-Promeni pozvao je u petak uveče na pobedničko slavlje na Trgu republike, ukoliko prvano-formlno zahtevi ekološkog protesta budu ispunjeni.