Prethodni članak
Ko izda – …..!
Objavljeno 24/11/2023
Aleksandar Arsenijević |
Ako je suditi na osnovu brojnih istraživanja proizilazi da je nazadna družina nesumnjivi favorit na predstojećim, decembarskim, izborima, mada uvek treba gajiti izvesnu dozu rezerve kada su ovakve informacije u pitanju i na umu imati i ko je naručilac ispitivanja i koji mediji ga publikuju.
Sve u svemu, stoji to da su Vučićevi nazadnjaci favoriti, ali pitanje za milion dolara glasi da li će i ovoga puta osvojiti dovoljan procenat glasova da bi lagodno da formirali vlast, ili će se naći u situaciji da će im za parlamentarnu većinu, osim socijalista, trebati još neko i koliko će to da ih košta. Na drugoj strani, u ovom trenutku, kada se nazadnjaci suočavaju sa rastućim protestima i štrajkom u Pošti, mnogi su spremni da tvrde da nimalo nije nerealno da se srbistanska opozicija, podeljena u nekoliko kolona, uprkos opstrukciji, pritiscima i očekivanim izbornim neregularnostima, nađe u situaciji da napabirči skupštinsku većinu. Oni treći, koji se sa skepticizmom odnose prema srbistanskim političarima, delom se slažu sa ovakvim očekivanjima, ali poučeni ranijim iskustvima pitaju kakvu garanciju imaju građani da ponovo neće biti prevareni i iznevereni.
Što uostalom ne bi bio prvi put.
Pre tri decenije, posle nikoljdanskih izbora 1993. godine, Dušan Mihajlović i njegova Nova demokratija iz koalicije DEPOS, skočiše u zagrljaj Miloševiću omogućivši mu tesnu parlamentarnu većinu. Što opet nikom nije predstavljalo problem da Nova demokratija sedam godina kasnije postane deo DOS – a, a Mihajlović posle petooktobarskih promena ministar policije. U aprilu prethodne godine DEPOS, radikali i DS našli su se u prilici da sa129 poslanika imaju većinu u Skupštini Srbije. S obzirom na broj mandata (73) radikali bi u takvoj koaliciji imali ključnu ulogu. Međutim, crveni vojvoda i Milošević su se složili oko toga da ono što ne može da se kupi za pare može za mnogo pare.
Kada se sve ovo uzme u obzir, skepticizam koji vlada kod najvećeg dela izbornih apstinenata, a oni bi ukoliko bar polovina njih izađe na birališta mogli da budu jezičak na vagi, nikako se ne može nazivati defetizmom, kako to neki tvrde, već posledicom iskustva i dobre memorije.
Stoga, kada su predstojeći decembarski izbori u pitanju, nebitno koliko će mandata osvojiti vlast i opozicija. Mnogo bitnije je koliko je ljutih opozicionara spremno da mandate, naravno uz “skromnu” nadoknadu, pokloni nazadnoj družini i tako se po ko zna koji put opogani na poverenje i nade nesretnih Srbistanaca.
Opet pokojni Milošević u tekstu. Kako bi bilo da se, zarad analize, pozove na predratnu zabranu KPJu, ili recimo na Načertanije?
Možda i na prolazak Barbarose kroz Niš?
Šta je komunjare žuljaju vas devedesete a trebalo bi da ćutite, pokrijete se ušima i molite se za zdravlje DOS-ovcima jer da je bilo sreće vi i radikali bi bili zabranjeni, oduzeta vam imovina i zabranjen bilo kakav javni rad a mnogi bi se našli u prdekani.
DOSovci nisu imali kad da izvrše lustraciju, sećamo se kako su čopali i zapošljavali svoje. I sad su prebegli u SNS.
A i peta kolona su bili „prijateljima“ sa Atlantika.
Pa i tebe zaposliše, ako se dobro sećam…
Sa Dusanom Mihajlovicem se nikada nije bas jasno znalo sta i kako radi.
Pa ista ta družina je bila i deo vlade posle peto oktobarskog puča.Mihailović je pohapsio atentatora na premijera Đinđića i lično prisustvovao streljanju Šiptara i kuma.Nije vreme isto sad i pre dvadesetak i kusur godina.Pre nije bilo ovolika mržnja ,postojali su i tad politički protivnici koji su čini mi se mnogo manje pokazivali zlobu koji ovi sad seju.Ubistvo premijera je prikazano onako kako je Duško i Vladan prezentirati naciji ali naciji treba prikazati intervju Đinđića koji je dao u Banjaluci malo pre ubistva,to još niko nije pokušao da prikaže narodu.Sve posle 2003 na ovamo je farsa što se tiče istine oko tog nesrećnog događaja.