Kolonoskopija

Piše Srđan Škoro

Glavni urednici srpskih dnevnih novina se jednostavno utrkuju ko će se više ulagivati premijeru Aleksandru Vučiću. U svom poltronstvu idu toliko daleko da se jedni dive čvrstini njegovih testisa, dok drugi smatraju kako je njegova državnička mudrost konačno izdignuta iznad dnevne politike. Što ga u najmanju ruku svrstava uz Bizmarka ili Pašića. I to sve zbog toga što je imao dovoljno državničke zrelosti da Srbiju, inače, od bankrota udaljenu hiljadu milja, spasi od propasti smanjujući crkavice od penzija i plata.

Otimanje zakonom stečenih penzija proglašava se junaštvom dostojnim narodnih heroja. I to sve uz konstataciju kako je Vučićeva vlada zatekla prazne jasle. Valjda svi pate od amnezije, zaboravljajući da je Vučić već tri godine neprekidno na vlasti, a njegov nerazdvojni partner Dačić još duže. Pa ko je onda svih ovih godina praznio državnu kasu, zapošljavao stranačke poslušnike i doveo zemlju na najniže moguće grane?

Da ne govorimo šta su demokratske vlasti zatekle posle odlaska crveno-crne koalicije sa vlasti 2000. godine. Pročitajte štampu iz tog perioda, pa ćete se uveriti da u zgradi vlade nije čak bilo dovoljno ni telefona, a faksovi su predstavljali pravo bogatstvo. Naravno, krivica demokratskih vlasti je što su puneći praznu državnu kasu, najpre debelo napunili svoje džepove. I dozvolili da sad na sceni imamo one koji su državu već jednom doveli do propasti, kako uspešno glume naše spasioce.

I nisu samo urednici zadivljeni tim zaokretom već to čini ceo svet. Ono što zaslužuje posebnu pažnju je da ima sve više ljudi iz medija koji nesmetano cirkulišući kroz premijerov rektum, štite svoje privilegije, držeći javnost daleko od istine. Razumljivo je što njima prija toplina i sigurnost koju dobijaju u Vučićevom izduvnom otvoru, ali postavlja se pitanje kako premijer to može da trpi. Ipak, nije ih mali broj. To nije ni higijenski, ni medicinski opravdano. A tek sledi parada ponosa.

Zato ukoliko želi da izbegne sudbinu Borisa Tadića, Vučiću je neophodna hitna i detaljna kolonoskopija. Naravno, kao i do sada, uz bezrezervnu podršku Kurca i Guzenbauera. Neće to iće lako, ali vredi pokušati. Možda bi neko od analitičara naklonjenih SNS mogao to i uživo da komentariše u ružičastom jutarnjem tv prelistavanju, a gledaocima da prepusti glasanje koga će Vučić prvo izbaciti. To bi bio rijaliti sa sigurno najvećom gledanošću.

Teško se oteti utisku da je i sam Utisak nedelje umalo postao žrtva te poltronsko-vazelinske grupacije koja očigledno ima sve više poklonika, pa i u samom B92. Ali to što je pritisak javnosti trenutno urodio plodom, pa će se Utisak, ipak, emitovati, ne bi smelo nikoga da zavara. Jer poltroni to nisu smislili sami kako bi se još jednom dodvorili vođi. Inicijalnu kapislu ili mig dao je kao i u svim drugim slučajevima gušenja medijskih sloboda neko drugi. Profesionalne ulizice samo sprovode, one, u strahu za sopstvene položaje nisu u stanju da same odlučuju. A to se često gubi iz vida. Povika na ulizice, a neko piše rešenja kreirajući tako medijsku scenu Srbije.

Vučiću, olakšaj sebe i mnogima će svanuti!