Куд плови овај брод

Ако се, као што тврде Вучић и Брнабић, све више младих враћа у земљу и ако само код нас плате и пензије расту брже од инфлације, знају ли зашто је лане само у ЕУ одавде отишло скоро 70.000 људи, три пута више него 2013, у првој години владавине СНС-а и СПС-а

Млади људи се враћају у Србију: Ана Брнабић саопштила сјајне вести – све више IT стручњака долази назад из иностранства! Овако су домаћи медији пренели изјаву премијерке, која је 31. марта 2022, са председником Александром Вучићем била гост Пинка. „Ми смо направили тачку повратка“, рекла је премијерка.

Лепо, нема шта. Реално то је најбоље што би Србији, после свега, могло да се деси. Да се врате они који би у земљи у којој су рођени требало да створе бољу будућност. Штета само што премијерка није говорила истину. Ових дана Еуростат је званично објавио да је управо прошле године – током које су, по речима Ане Брнабић, млади људи почели да се враћају – у некој од земаља ЕУ први пут боравишну дозволу добило 69.416 држављана Србије. Толико их је легално, са уредним папирима, напустило „српски брод“, за који је председник Вучић прошлог четвртка, на једној другој телевизији са националном фреквенцијом, тачније на Првој, рекао да „сигурно плови“ и поручио грађанима „да не брину и да мирно спавају“. Биће белаја ако уместо „путника“ ове наше лађе усред невремена заспу капетан, кормилар и чланови посаде. Тим пре што Србија у последње време због оних „народних весеља“ које под шаторима, уз живу музику, организују поједини општински одбори СНС-а, све више подсећа на Титаник. И на њему се певало и свирало пре него што је потонуо.

Можда је и због тога из Србије само прошле године у ЕУ легално отишло скоро 70.000 људи, а ко зна још колико их се запутило у друге делове света, неки и „на црно“, без папира, па шта буде. Још горе је што се нико у врху власти није забринуо због тога. Чак им је можда и лакнуло. Знају они да ти људи сигурно нису отишли зато што мисле да се код нас гради више ауто-путева него у било којој другој земљи, што пола света грца у рецесији, а српски БДП и даље расте, што, како је недавно рекао Вучић, „само у Србији и можда још једној европској земљи плате и пензије расту брже од инфлације“, што…

А ако су већ били незадовољни, ко зна како би гласали 17. децембра. Тешко би међу њима пронашли сигурне, капиларне гласове. А није да не покушавају. Знам из личног искуства. И мене су ових дана звали на мобилни да питају да ли ћу на следећим изборима гласати за СНС. Звали су ме и ономад, пре него што се Вучић и кандидовао за други председнички мандат, да питају да ли ћу гласати за њега. Очито ме имају у бази података и не одустају. И то је једини разлог због којег не сумњам да ће избора ускоро бити, иако се са Вучићем никад не зна. Чак и кад добије образложени предлог Владе, што је услов без кога ни он не може да распише ванредне парламентарне изборе.

Сумњам да ће икоме то пасти на памет, али било би добро да се бар неко из власти, а пре свих премијерка – управо због тврдње да се све више младих враћа – запита зашто је 2022. из земље отишло три пута виша грађана Србије него 2013. А у тој, првој години владавине СНС-а и СПС-а, из Србије је у неку од земаља ЕУ, према подацима Еуростата, са првом боравишном дозволом отишло 23.770 људи. И треба ли бољи доказ за то да су овдашњи званичници у праву кад кажу да нам баш добро иде? А нарочито нам иде – становништво.

У међувремену, „српски брод сигурно плови“. Али, у ком смеру? Е, то се може наслутити и по томе што је на суђењу за нелегални објекат, пензионисани пуковник полиције, једини до сада осуђени за ноћно рушење у Савамали, Горан Стаменковић изјавио да му је „некадашња државна секретарка у МУП-у Дијана Хркаловић дословно рекла да је Савамала за државу питање живота и смрти, те да је то и за мене питање живота и смрти“. И ником ништа. Појео вук магарца. За тужиоца је случај рушења Савамале пре седам и по година окончан, јер је Стаменковић признао кривицу, а заузврат су му људи из врха власти обећали да ће му легализовати нелегалну грађевину. Да би, само месец дана након што је у разговору за Крик открио истину, тужилаштво покренуло поступак за нелегалну градњу.

Није, наравно, спорно што се пензионисаном полицајцу суди за нелегалну градњу. Спорно је што нико од надлежних није проверио његове наводе да су му високи полицијски функционери претили и наговарали га да преузме кривицу на себе. Док прави кривци и даље несметано владају Србијом.

Да ли је то „тачка повратка“, о којој је говорила премијерка? Да ли је она свесна да овај и бројни слични случајеви пре могу да буду „тачка одласка“? Са картом у једном смеру. Јер, ко ће пожелети да се из правне врати у такву државу?