Lakše se briše

Piše: Aleksandar Arsenijević

Možda ste čuli, a možda i niste da se na obrazovnom nebu Srbistana pojavila još jedna, doduše nekonvencionalna, tvorevina, nastala po modelu SKJ partijskih škola u Kumrovcu i Kruševcu. Neizlečivi naivci tim povodom poverovaše da je Akademija za mlade lidere SNS dokaz da se velikom vođi najzad smučilo što žuti ološ i izdajnička novinarska bagra svakodnevno mečka sa elokventnim i nadasve načitanim nazadnim kadrovima. Međutim, prc!!!

            Ispostavi se da su Rističević, Šormaz i njima slični male mace jer posle samo nekoliko skupštinskih prenosa padoše u zasenak Kebare, Langure, Lava Grigorija, Pilje…

            Novih skupštinskih starova i starleta od kojih se da čuti i naučiti. Pre svega da put kroz partijsku hijerarhiju nezaobilazno vodi kroz vođino debelo crevo, pa bi stoga adekvatniji naziv ove „obrazovne ustanove” bio Akademija za analno ronjenje. Uostalom, da ne postoji nešto što se odaziva na Luka Kebara kada bi mi saznali da su Srbistanci u vreme žutog ološa do pre samo osam godina umesto toalet papira koristili repušinu ili šašinu, a da su zahvaljujući gospodaru Vučiću spoznali blagodeti toalet papira. I šta onda ima sporno što je dotični Kebara na kraju nadahnutog izlaganja, uskliknuo s ljubavlju:

            – Živeo Aleksandar Vučić!!!

            Alo rođaci, sa repušine na Perfeks. Samo još da u to ime rumeni stihoklepac Miljojko, baci neku rimu.

            Dakle, biće da su mladi akademci do tančina savladali nastavnu jedinicu ronjenja u vođinom debelom crevu, mada se čini da bi tvorci projekta Akademija trebali malo porade na unaređenju nastavnog programa. Da uvedu neke nove predmete, a da kao predavača i šefa katedre angažuju Ilić magistra Velimira, dokazanog eksperta za šutiranja novinara, besramno lažuckanje i nagnavanje baba u cilju unapređenja međunarodnih odnosa.

            Time bi mu se dostojno odužili za dojučerašnje šlihtanje ljubljenom vođi. Čačani bi bili ponosni do imbecilnosti na takvu gromadu, umesto što crvene i pokrivaju se ušima kada dični čačanski poslanik, bivši sindikalac i reketaš u pokušaju Batica Jugović, zatrokira, k’o FAP na uzbrdici, kad treba da pomene Đilasa. Mada priznaćete nije lako izgovoriti ime jednog takvog zlikovca, a da ti glas ne zadrhti a kvačilo prestane da odvaja.

            Samo, bojim se da će sutra, kad nas prođe ova nazadna tmina i ugasne zvezda gospodara Vučića, malo ko od akademaca biti spreman da prizna, čak i pod pretnjom teškim mukama, da je ikada bio član nazadne družine, a kamoli da je pohađao pomenutu „obrazovnu ustanovu”.