Ljudi u nama ili mrak oko nas
Piše: Aleksandra Ćurčić
Poslednjih dana ne zanima me ni bojkot, ni jahta, ni Đurić, ni sramni izbori na KIM.
Ne mogu da mislim ni na šta osim na ovo lepo, nasmejno dete koje je preminulo u najgorim mukama i njegovu porodicu koju lešinari kidaju već dve godine.
Osećanja mi variraju od besa do očaja.
Ovaj mladić je imao dvadeset pet godina kada je poginuo na radnom mestu.
Prošle su dve godine.
Da je bilo sreće mi nikada ne bi čuli za njega.
Za ove dve godine bi se možda oženio, možda bi otac čašćavao kolege zbog sinovljeve ženidbe umesto što su oni čašćavali oca pogrdama zbog sinovljeve smrti.
Možda bi neki od onih 800 neljudi došli na svadbu, jeli pili i veselili se, umesto što su došli pred sudnicu i zaigrali na njegovom grobu?
U tom slučaju ne bismo saznali da postoje takve spodobe spremne zarad svoje plate, tj. nadnice za strah da iznova i iznova ubijaju mrtvo dete pred očima roditelja i sestre.
U svakom gradu, u svakom selu postoje ljudi poput njih. Epidemija nečoveštva se širi ovom zemljom i preti da nas istrebi.
Čemu će oni naučiti svoju decu i unuke?
Da je normalno slušati naređenja i kidisati poput besnog psa na one na koje gazda pokaže prstom?
Da je normalno prodati svoje mrtvo dete, kolegu, komšiju, rođaka?
Kakve generacije će ostati iza njih?
Generacije bezdušnih beskičmenjaka koje u obračunu sa onima koji misle drugačije neće koristiti samo uvrede, već i oružje?
Trenutno u Srbiji ne postoji važnija tema ni bitniji zadatak od odbrane porodice nevino nastradalog jer tom odbranom branimo svoju decu i što je najbitnije branimo ljude u sebi.
Sve su nam oduzeli, ako nam oduzmu čovečnost potonućemo zauvek u mrak.
____________________________________________________________
Uzas…ljudi gaze po lesevima…
ТО ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ ВЕЋИ ОД НЕМАЊА МАТЕРИЈАЛНОГ, МНОГО СМО СКРЕНУЛИ ПОСТАЛИ НАОПАКИ.
Svaka čast za tekst. Cela Srbija zna za ovu sramotu. Gledajući Kesića trebalo bi da su sad i sami tapšači bar malo svesni sebe. Da, sramota je ovo velika i srećna sam što nisam deo te opštine više. Žao mi je kad kažu da smo svi isti! Nismo svi isti i drago mi je zbog toga.
Svaka cast Aleksandra! Jos uvek ne mogu doci sebi od uznemirujuceg prizora napada na porodicu nastradalog mladica.
Da nije tema tako osetljiva cestitala bih Vam za svaku napisanu rec. Ovako, knedla u grlu stoji i davi, svako ko je roditelj nije smeo sebi da dozvoli da tamo ode i tapse ljigavom stvoru bez mrve srama.
Ако неко очекује да ће у либеро каптализму да сретне ЧОВЕКА грдно се зајебо.
Pa koje onda glasao za ove????? Svise žale na njih, svi gledaju Kesića, svi su nezadovoljni….?!??! P a K A K O ????
Ko ih je onda glasao?????
Verujte mi, toliko mi je jadno sve ovo da prosto verujem da su Lucani, inace grad koga su komunisti napravili, najgori u citavoj Srbiji. Nije ni cudo sto do skoro nisu imali crkvu, dolazili su iz Dragaceva i naseljavali ga oni koji bi i dete prodali za posao u gradu. Umesto da ostanu u plodnom Dragacevu, bave se onim sto su od pamtiveka njihovi stari radili, oni prave Sabor gde dolazi svetski probisvet da se u porti crkvi ponapija i ispovraca, iz njive dolaze da rade sa barutom, pokupovali stanove po Cacku, da se nadje. Ovaj otac, covek, domacin, ne da svoje dete matorom komunisti, trazi pravdu za mrtvog sina a onih 800 gmizavaca, poltrona i taloga ove zemlje, neka radi.Nema sramote medju njima,da sam samo prosla pored njih, ne bih mogla danima da sperem smrad necoveka sa sebe. A kako oni smrde…
шта да ти кажем. тетка је мајка
Tapšači stigla vas Božja kazna,sramote ljudskog roda štititi matoru lešinu pohlepa će ga dotući.Ovo su glasači vlasti.