Mentalno silovanje nacije

Piše: Aleksandar Bećić

Jedan moj dobar prijatelj pozvao me zabrinut. „Zašto ne pišeš? Jesi li dobro?“, pitao me je, dok sam po ko zna koji put psovao dan kada sam odlučio da postanem novinar i menjao kanal na kablovskoj, posle netom odgledanih vesti. Odgovor je bio izgovoren u dahu. „Toliko debilizma, odvratnosti, morbidnosti, bljutavosti i psihopatologije odavno nije bilo prisutno u ovoj Srbiji. Na svim poljima. I dok sve te pojave budu važne u Srbiji, teško mi je da pišem“.
I iskreno, sve mi je teže da pišem.

POHLEPA I PUCANJE

S jedne strane, armija pripadnika vladajuće (pardon, najveće vladajuće) stranke me ubeđuje da živimo fenomenalno. Kao bubrezi u loju. Da sve cveta. Da nas svi vole u svetu. Evo, jutros su u njihove redove preleteli pančevački DSS-ovci. Naravno, ne zbog ideologije i dobrobiti naroda, već zbog obećanih fotelja, poslova, šema… Rečju zbog – para.
S druge strane, u nedelju i ponedeljak 13 lica izgubi život u slučajevima porodičnog nasilja. Razmislite koliko paradoksalno zvuči kvalifikacija „nasilje“. Zapravo, devet osoba je likvidirano. Preostale četiri osobe su izgubile život tako što ih je neko ubio u samoodbrani ili su izvršile samoubistvo. Baš me interesuje šta o tome ima da kaže Znate-Već-Ko i onaj ministar pravosuđa kom je posle asistentskog mesta na fakultetu ovo prvi posao u životu, kao i onaj navodni doktor, koji obavlja poslove ministra policije.

Srbija u četvrtak sazna za tužnu priču o Darinki Čukanović, nekadašnjoj radnici Železnica Srbije, koja je sebi prerezala vrat kosom, jer se plašila od otkaza (iako je bila šefica krojačima) i pri tom je imala kredit, a plate su kasnile… I? Pa… Ništa…

Ćute ljudi u Srbiji u kojoj, nakon što je donet novi Zakon o radu, radnik može samo da moli boga da će dobiti platu (ne, ne na vreme, nego uopšte) i da neće dobiti otkaz zato što je gazdi tog dana pritisak blago povišen. Interesuje me šta o ovome misle svi oni direktori Železnica koji iz godine u godinu troše, rasipaju, bacaju novac poreskih obveznika, a stalno su u gubitku. I da, baš me interesuje šta o tome misli Znate-Već-Ko i ministar (pardon, pokušaj ministra) Julin.

Nišlija se detonirao ručnom bombom na sred ulice. Zbog para.

Ako je verovati medijima, ministar Tasovac nabacivao ministru (pardon, keramičaru) Gašiću milionske iznose za medijske „projekte“. Opet, dakle, pare.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi raskol neviđenih razmera do sada, a vladike stale uz patrijarha s jedne i uz sad već razrešenog vladiku Georgija koji je potegao iz Kanade na zasedanje Svetog arhijerejskog sabora. Svađa? Zbog para.

Jedan bogougodni pravoslavni Srbin pokušao da kroz svoju otadžbinu u kombiju u koji staje 10 ljudi prošvercuje 28 Sirijaca. Za pare, naravno.

Master Toma Bajčetinski posle povratka sa Kube napravio platformu za Kosovo. Ili je platformu napisao ranije? Uhmmm… Nije ni važno: Ako je verovati upućenima, ta platforma nas vraća četiri decenije unazad. I opet, prema tvrdnjama veoma dobro upućenih, Toma je to uradio zbog para.

POLTRONSTVA  I PERVERZIJE

Količina poltronstva koja se, zarad para i očuvanja bilo kakvog položaja praktikuje u politici, na poslu, u medijima, na ulici, počinje da bude iritantna. Razočarani radnik mora da sačuva posao i misli da će to postići kroz ulizivanje šefu. Čašćenja željni „novinari“ pišu bljuvotine o silikonskim stvorovima za po 50 evra. Ili večeru…. A političari? Uh…

Setimo se samo kako se šef poslaničke grupe SNS divio svom Velikom Vođi. Da ne opisujemo po ko zna koji put. Ili da govorimo o tome kako je ministarka poljoprivrede u Kažiprstu rekla (doslovno): „Ako je premijer rekao da će biti uvedeni prelevmani za mleko, mi ćemo ih uvesti. Biće tako.“ Kakva bre struka, šta nas briga da li prelevmane zaista treba uvesti ili ne. Premijer je rekao! Mlekarstvo ne sme pasti!

Da… A to što je ista ta vlada stranom investitoru iz Nemačke napravila čisto polje veličine Srbije da ubaci svoje svinje? Što je ova vlada potpuno uništila svakog srpskog proizvođača svinja? Pssssssst! Nemojte o tome!

Znate li, šta je od svih teških i socijalnih tema kojima se moramo baviti, važnije za rulju?
To što će izvesna Atina Ferari da ode i pokaje se na grobu Tijane Jurić. O toj Atini, retardiranoj sponzoruši nisam hteo da pišem ni slova, ali mi je neverovatno da se idiotu daje toliko prostora nakon što je ocu male pokojne Tijane zabila verbalni nož u grudi.

Važnije je i to što neki Zmaj od Šipova maltretira nekog momka na svom imanju. Ne, ne zalažem se za ćutanje, nego se zalažem za to da se polovina učesnika tog nekakvog debilnog šou programa koji se odvija na Peconijevoj televiziji jednostavno izbaci iz programa, i po potrebi uhapsi, deportuje… A ovima što ostanu na slobodi, da se jednostavno zabrani javni nastup.
Sve dok je priča o retardima iz Parova važnija za ovaj narod od priče o Ivanu Filipčevu, dečaku iz Bečeja, koji neće moći da otputuje za Tursku na lečenje, jer turski avio prevoznik nije dobio dozvolu da leti iz Srbije – ja ću teško pisati.

Dokle god su u vladi Srbije lažovi, prevaranti i neodgovorni ministri, a u parlamentu moje zemlje poltroni – ja ću teško pisati. Dokle god sud efikasno udara po sirotinji, a tajkune ne može da osudi za utaju poreza već godinama – ja ću teško pisati.
Ali, dragi moji… To ne znači da ću ćutati…

Naprotiv.

Izvor: Kolumnista.com

_______________________________________________________________________