Mnogo puta viđeno

Piše: Aleksandar Arsenijević

Koliko god da se srbistanski političari i oni koji se tako predstavljaju trude da na ovaj ili onaj način prikriju svoje pravo lice, kad tad se, ispod firmirane odeće, pojavi onaj mitski praziluk i na svetlost dana ispliva onaj udvorički način razmišljanja, baš kako se to ovih dana dešava premijerki Brnabić. Stoga zaista nema mesta iščuđavaju povodom premijerkinih opservacija glede slobode medija u zemlji Srbistanu. Naročito kada se u obzir uzme ona toliko puta citirana narodna mudrost – s kim si onakav si.

Tako da sve ono što premijerka ovih dana izgovara, a gospodar Vučić misli, treba tumačiti kao nešto što je očekivano i uobičajeno na ovim našim nesretnim prostorima. Baš kao što, kao nešto očekivano i uobičajeno, treba posmatrati tektonske potrese unutar lokalne naprednjačke ispostave, koji traju bukvalno od osnivanja ove interesno-političke udruge.

Koliko god da se čačanski, s koca i konopca skupljeni, naprednjaci trude da njihove unutrašnje podele, razmirice i netrpeljivost ne ugledaju svetlost dana, tu i tamo, stvari se otrgnu kontroli. Tako da i političkim laicima biva jasno da među vodećim čačanskim naprednjacima vlada permanentna podeljenost i netrpeljivost. Što je i logično kada se u obzir uzme činjenica da je premnogo partijskih guzica u odnosu na mali broj funkcionerskih stolica kojima treba podmiriti zaslužne kadrove. Stoga ne čude komentari povodom predstojećeg imenovanja čačkonačelnikovog zamenika, a na osnovu kojih se da zaključiti da je pukotina unutar povereničkog dvojca Par(m)ezanović -Trifunović, alijas Šojić, i onih koji podržavaju jednog ili drugog, svakim danom sve veća i vidljivija. A što nedvosmisleno ukazuje na to da i naprednjačku interesnu kulu od karata čeka sudbina kakvu je doživela Miloševićeva SPS, Koštuničina DSS ili Tadićeva DS.

Samo dok se to ne dogodi još mnogo toga će, kako stvari stoje, gospodar Vučić i njegovi, s kolca i konopca skupljeni, naprednjaci uspeti, poput onih pre njih, da  uruše, upropste i opustoše. A što je najtragičnije u svemu, kad naprednjački brod konačno počne neumitno da tone, najveći deo njih će u trenu pretrčati na pobedničku stranu, ubeđujući nesretne Srbistance kako oni nisu oni isti od onomad. Da samo oni i niko drugi Srbistanu mogu doneti sreću i blagostanje.

A da li će Srbistanci to ponovo progutati? E, na odgovor ćemo morati da popričekamo.

Mnogo duže nego što bi mi to želeli, ali mnogo kraće nego što se tome nadaju gospodar Vučić, Mali, Vesić, batko Andrej, poslanik Par(m)ezanović, prislonički auto plekadžija, poverenik Trifunović-Šojić…

________________________________________________________________