Mrtvo more kraj Morave

Piše: Alekandar Arsenijević

Ukoliko bi se, u predvečerje republičkih i lokanih izbora, sud o političkoj situaciji u Srbistanu i stavu Srbistanaca prema vlasti oličenoj u liku i delu gospodara Vučića, donosio na osnovu društvenih mreža mogao bi se steći utisak kako se situacija iz dana u dan bliži tačci ključanja. Ukoliko se pak osvrnemo oko sebe i promuvamo unaokolo iznenadiće nas letargija i muk u koji je ovih oktobarskih dana, ako se izuzuzmu prestonica ili Topli Dol na Staroj planini, utonuo najveći deo Srbistana.

Kada se stanje malo pažljivije sagleda nameće se utisak da u ovom trenutku Srbistanci istovremeno žive u dve paralene dimenzije. U jednoj, onoj virtuelnoj na fejsu, tviteru, viberu… su buntovni, pravdoljubivi, nepokolebljivi, do koske principijelani i nepotkupljivi, dok su u realnom vremenu i prostoru krajnje letargični, ponizni i spremni na trpljenje do sudnjeg dana, što po svemu podseća na Domanovićevo mrtvo more.

U mrtvo more, preciznije rečeno žabokrečinu kao da je utonula i ljuta čačanska opozicija koja kao da je zaboravila na obećanje dato prilikom (ne)slavnog okončanja protesta da Čačku i ostatku Srbistana predstoji vrela jesen. Jesen doduše jeste vrela ako bi se merilo na osnovu vremenskih prilika, ali kada je reč o čačanskoj opoziciji pre će biti da nas je zadesilo ledeno doba. Kada je reč o Savezu za Srbiju tu i tamo se Dverjani i narodnjaci oglase saopštenjem ili pres konferencijom. Demokrate, nekada respektabilna politička snaga, prave se mrtve uprkos gromoglasnim najavama povratka na političku scenu. Istovremeno još uvek nema nikakve naznake da bi i u Čačku mogla da se formira filijala Stranke slobode i pravde čija potpredsednica Marinika Tepić iz dana u dan u javnost iznosi kompromitujuće podatke koji se pre svih odnose na gospodara Vučića i njegove bliskoistočne pajtaše.

Nije valjda da su Milunče, Tuzla guzla, Šojić Trifunović i ostali s koca i konopca skupljeni naprednjaci rešili sve moguće i nemoguće probleme a Čačak i Čačane uveli u zlatno doba, pa je svaka vrsta bunta izlišna kao što je izlišno i postojanje opozicije? Nije valjda da ovo blagostanje kome je svojski doprineo, smeta samo Ilić magistru Velimiru i posmrtnim ostacima Nove Srbije, koji više od bilo koga priželjkuju bojkot izbora jer samo u tom slučaju mogu da prebace cenzus i produže opstanak na političkoj sceni.

Neozbiljno i neodgovorno priznaćete.

Sem ako u lokalnom Savezu za Srbiju ne smatraju da je to što su Vuk Jeremić u Ježevici ili Boškić na zgradi prestoničkog Privrednog suda izlepili nalepnice koje pozivaju na bojkot sasvim dovoljno da Čačane podstakne da iskuliraju predstojeće izbore.