Naplata dugova

Piše: Aleksandar Arsenijević

Ako  na stvari, pa samim tim i izbore, gledate racionalno, hladne glave i neopterećeni emocijama za očekivati je da vas nimalo nije iznenadio rezultat minulih prestoničkih izbora. A da su se politički, liderčići, lideri i nebrojeni politički analitičari, šta god taj pojam u Srbistanu podrazumevao, na taj način odnosili prema izborima i oni bi, pre nego je verifikovana ijedna izborna lista, shvatili da će 4. mart predstavljati konačno ispostavljanje računa. Da će za svo činjenje i nečinjenje, od onog 5. oktobra na ovamo, “demokratski” ili ti ga “građanskog bloka”, pre i posle svih Demokratska stranka, morati pre ili kasnije da plati ceh. Kako se to desilo u Čačku i ogromnoj većina gradova i opština, a što “demokratski” lideri i liderčići ophrvani sitnošićarxijskim interesima uvereni da politička i moralna odgovornost više ne stanuje u Srbistanu, nikako nisu hteli da prihvate.

Stoga, greše oni koji tvrde da je prestoničke izbore presudilo onih 45 odsto Beograđana što su glasali za s koca i konopca sakupljene naprednjake. Za izborni trijumf, a što su naprednjaci i otvoreno priznali, zaslužni su oni što su 4. marta išli tetki da odnesu lekove.

Onih pedeset i kusur procenata što su deceniju i kusur maštali o društvenim reformama, lustraciji i pravnoj državi, a za uzvrat dobili aboliciju neodgovornosti i legalizaciju lopovluka. I što je najtragičnije partijsko konvertistvo koje je učinilo nezasiti nagon za grabežom preraste u vodeću ideologiju, a protivprirodno političko bludničenje bude normalna pojava.

Mogu demokrate i ostali koliko hoće da se ljute na one koji su sebi 4. marta sebi našli neku bolju zanimaciju nego su to izbori, samo zaboravljaju da su to u većini oni što više nikome, uglavnom njihovom zaslugom, ne veruju i ne žele da se više iko poigrava sa njihovom izbornom voljom i inteligencijom. Oni što od onog 5. oktobra očekivali da će kreatori ratova i stradanja zauvek nestati ne samo sa političke scene već i javnog života. Oni što su glasali da neobavešteni Koštunica ne bude premijer, a onda im ga je Boris veličanstveni i nenadjebljivi uvalio kao kukavica jaje. Taman kako nam je iz ko zna kojih interesa uvalio napredne radikale na čelu sa bajčetinskim master Tomom i gospodarom Vučićem. Pa im sada nikakvo poverenje ne uliva to što su se međuvremenu demokrate izdelile na mali milion strančica.

U najkraćem oni kojima posle svakih izbora, na kojima po pravilu biraju između dva zla, rastu magareće uši.

__________________________________________________________________