Naša deca

Piše: Vesna Mališić

Za osam godina vlast je oblikovala apatičnog, zbunjenog, konfuznog i prilično konzervativnog mladog čoveka. I to je pravi epilog razarajućeg vrednosnog sistema u kome su socijalizovana naša deca

Samo četiri dana nakon što je u javnosti odigrana predstava o nezavisnim kontrolnim institucijama koje su jače od sudbine koju im je dodelila vlast i predizborni spot Za našu decu zabranjen – na instagram-profilu prvog čoveka Srbije vaskrsnuo je novi – sa istom temom. Deca i političari, to je školska definicija političkog kiča, estetika nezaobilazna u predizbornim kampanjama. Jer, ništa ne može da spreči našu vrhovnu vlast da se pred izbore seti naše dece. Uostalom, kad će ako ne u vreme pribiranja biračke podrške. I ako su cinici mogli u lego gradu, koji je izabran kao mizanscen za odvijanje melodramskog dijaloga predsednika i deteta u prvom spotu, u toj artificijelnoj maketi i kulisama za iluziju o ovdašnjem životu, da pronalaze metaforu sklapanja slike stvarnosti po potrebi vlasti – drugi je dokumentaristički sveden i fokusiran na primer konkretne brige za potomstvo.

A to su opet – deca. I tako, drugi predizborni spot sugeriše da novac za vantelesnu oplodnju neće da štedi država, odnosno partija na vlasti, odnosno, sasvim precizno, predsednik Vučić, jer od njega sve zavisi. Zato, mimo svih izbornih pravila, upravo on nosi kampanju SNS za republičke i lokalne izbore, skrivajući ih iza svog lica i parole Za našu decu. Ne treba biti mnogo intuitivan pa pretpostaviti koliko će taj spot, ta radost i lepota predizbornih obećanja, ugrejati srca onih mama koje se sa državom već dugo preganjaju oko lošeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Pa upravo je ova vlast, odnosno njen vrhovni mozak, koji sada predizborne spotove fokusira na našu decu, pre godinu i po dana odlučio da uštedi baš na porodiljama i trudnicama i dramatično im smanjio nadoknade za odsustvo sa posla.

Punih osam godina Srpska napredna stranka je bog i batina u Srbiji. I evo ih u trci, praktično bez takmaca, za novi mandat. A osam godina je ozbiljno vreme za uticaj na jedno društvo. Deca stasaju, oforme pogled na svet, spreme se da preuzmu budućnost. To je ono presudno vreme za svakog mladog čoveka u odrastanju. Pokaže koje su to ključne vrednosti koje se sugerišu našoj deci, koja estetika, kakav odnos prema sebi, drugima, a kakav prema svetu. Zato bi, u stvari, završni račun ove vlasti, pre nove ture, mogao da bude baš profil naše dece u formativnim godinama? A tu sliku kao mozaik možemo da sastavimo iz najnovijih istraživanja o vrednosnim orijentacijama srednjoškolaca i mladih – Krovne organizacije mladih, Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

I ta slika je deprimirajuća. Ozbiljan broj srednjoškolaca u Srbiji i dalje misli da je batina iz raja izašla i da žene povremeno zaslužuju šamar. Više od četrdeset i pet odsto smatra da je abortus greh, a trećina misli da ga treba zabraniti. Svaki deseti srednjoškolac je uveren da Romi ne treba da budu ravnopravni sa ostalim stanovništvom, većina njih pokazuje izraženu homofobiju i socijalnu distancu prema migrantima. Za trećinu mladih, nasilje u nekim oblicima je opravdano. Najveći broj naše dece pre punoletstva postaju nacionalisti, veruju da Srbi uopšte nisu odgovorni za ratove i zločine na prostoru bivše Jugoslavije i nemaju baš jasnu predstavu da li su Ratko Mladić i Radovan Karadžić ratni zločinci.

Čak trideset i dva odsto mladih ne želi da glasa, nemaju većinski poverenja ni u jednu instituciju i ni u jednu partiju. Među mladima raste podrška stavovima da je Srbiji potreban jak vođa, da bi trebalo više da se oslanjamo na Rusiju, a podrška ulasku u Evropsku uniju za godinu dana pala je za oko pet odsto. Kad završe školovanje, njih šezdeset i sedam odsto želi zauvek da napusti Srbiju. Većinski nemaju osećaj da ih neko čuje, da o njima istinski brine i da im se iskreno obraća… Ukratko, to je efekat osmogodišnje vlasti SNS-a. Umesto da najmlađa generacija u Srbiji zauzme poziciju najnaprednijeg, najliberalnijeg i najbuntovnijeg dela društva, oblikovali su apatičnog, zbunjenog, konfuznog i konzervativnog mladog čoveka. I to je pravi epilog nasilja i razarajućeg vrednosnog sistema u kome su socijalizovana naša deca.