Ne lipši magarče

Piše: Aleksandar Arsenijević

Postoji nešto u skandinavskim državama što se naziva staklenim džepom, a odnosi se na kontrolu i transparentnost trošenja novca poreskih obveznika, bilo da je reč o javnoj potrošnji, tenderima ili javnim nabavkama. Drugim rečima u Skandinaviji novac građana ima status svetinje pa je sasvim normalno da funkcioneri koji budu uhvaćeni sa prstima u džepu građana, bez obzira koliko ta suma bila minorna automatski završavaju karijeru. Poput norveškog ministra koji je službenom karticom sipao gorivo za privatni automobil.

Za razliku od Skandinavije u Srbistanu i sličnim tvorevinama kraduckanje, mito i korupcija se doživljavaju kao odraz sposobnosti. Da svako ko nije u stanju da se ovajdi od politike, funkcije i vlasti nije ni dostojan ni sposoban da se time bavi. Da je novac poreskih obveznika tu da ga vlast arči kad i koliko hoće, i da za to nikom ne polaže račune. Osim vođi i partiji koji su mu omogućili da bunari po džepovima građana.

Samo da mi nešto raščistimo.

Za to što je ovde postalo društveno prihvatljivo da se svako ko se nađe u prilici bahati novcem nisu krivi ni gospodar Vučić, ni njegovi prethodnici ni njegovi obor – knezovi. Oni voliko i onoliko, koliko im nesretni Srbistanci dozvoljavaju. A dozvoljavaju im mnogo iz razloga što još uvek žive u zabludi da pare koje ovi nemilice arče na sumanute projekte pripadaju državi, gradovima ili opštinama, a ne njima. Uostalom, da se to zak-ljučiti na osnovu najave da će čačanska napredna vlast već naredne godine na inicijativu građana početi da gradi pokriveni bazen, čije otvaranje naravno treba očekivati za dve najdalje tri godine. Na stranu to što je izgradnju bazena predložilo, kako kaže čačkonačelnik Mrmi (magistar Milunče) impozantnih 500 i slovima pet stotina građana koji su popunjavali nekakvu anketu, poenta je ipak u nečem drugom.

Biće da Mrmi nije obavešten da je u novembru 2013. godine u našu kapitalnu palanku, za vreme vakta Ilić magistra Vojislava, uz veliku medijsku pompu iz Instituta CIP stigao projekat pokrivenog bazena, čija izrada je debelo plaćena novcem građana Čačka. Za Mrmija to očigledno nije prepreka da najavi da će iz džepa Čačana, ponovo biti potrošeno 12 tričavih miliona za novi projekat. [to opet na drugoj strani neodoljivo asocira na izgradnju čuvene čačanske deponije za koju su građani firmi Hemko nekoliko puta platili izradu projekta, a da investicija nikada nije realizovana.

Ne treba biti vidovit i preterano pametan pa predvideti da će se i ovog puta Mrmi pozvati na „stručne službe”. Da će objasniti kako nije reč o istoj lokaciji za koju je projekat onomad radio CIP. Baš onako kako je povodom deponije to objašnjavao predobri i prepošteni Ilić magistar Velimir. To se jednostavno da i očekivati.

Međutim, za očekivati je bilo da se povodom najnovije ingeniozne napredne investicije oglasi čačanska opozicija koja ne propušta priliku da istakne kako joj je interes Čačana iznad svega. Kad ono već danima muk. Biće da arčenje teškom mukom zarađenog novca Čačana za Boškića i društvance okupljeno oko lokalnog Saveza za Srbiju nije tema vredna pomena. A može biti da i oni misle da je pokriveni bazen od prioritetnog značaja, a da sve ostalo može da čeka kao magarac zelenu travu.

Budući da je trava i u decembru još uvek zelena magarci ne treba da brinu. A što se tiče Čačana, dok čekaju da Mrmi i napredna ekipa reše njihove nagomilane „minorne” probleme možda bi im pomogla organska trava iz Jovanjice.