Ne može fudbalski klub imati maternji jezik

Пише: Симо Стокић

Сваком лаику је познато да правно лице не може имати матерњи језик. Уставно право на превод одлуке и коришћење матерњег језика односи се искључиво на физичка лица.

Фудбалски клуб из Новог Пазара регистрован је уредно на српском језику и нигде у уставу не постоји право на матерњи за језик за правна лица у овом случају фудбалски клуб. Прихватање тога разлога за суспензију неке одлуке је нечувено кршење правних норми. Иступање фудбалских клубова у правном промету као и остваривање било којих права и обавеза фискалне, или било које друге природе може и мора да се одвија искључиво на службеном језику државе у којој је такав клуб регистрован.

Овде се не ради о одлуци која је усмерена на неког појединачног играча, већ на клуб, па је апсурдно и чак подсмешљиво позивати се на матерњи језик клуба. Све је то чак објављено у свим електронским медијима и нико се није запитао да ли је такав разлог за суспензију одлуке заиста заснован на уставу.

Такво брзо и нетачно промишљање као и коришћење квази права за фудбалски клуб мора бити спречено и правне последице које су наступиле према клубу по основу одлука на српском језику морају се до краја спровести и испоштовати пошто то нема везе са остваривањем права на матерњи језик, јер то право једноставно нема клуб и искључиво је резервисано за физичка лица.

Према томе, ако је одлука на српском језику извршна, она мора бити спроведена све на том званичном језику Републике Србије, а жалба због језика је недопуштена и нема правног значаја за донете акте од стране Фудбалског савеза Србије.

Симо С. Стокић, дипл. правник из Чачка

_________________________________________________________________