Neizdrživa budućnost

Piše: Aleksandar Arsenijević

Zar u predvečerje minulih izbora čačkonačelnik i njegova ekspertska ekipa uz sasluženje  “slobodnih” i “objektivnih” medija svima što su tokom svih ovih nazadnih čačanskih godina kukumavčili nad svakim posečenim stablom nisu sadnjom borova u Gradskom parku nedvosmisleno pokazali da ekologija nema alternativu? Samo čini se, sudeći na osnovu osušenih sadnica, da im posao drvoseča mnogo bolje ide nego pošumljavanje.

Kada jedna vlast od podobnih počne da stvara sposobne ne bi li pod kontrolom držala apsolutno sve onda je logično da nam se dešava ovo što nam se dešava već čitavu deceniju, koliko je prošlo od kada su se ljuti radikali, presvučeni u jevropejske nazadnjake, domogli vlasti.

Kada se pred najezdom polupismenih akademaca, magistara, doktora… ljudi od zvanja i znanja zavuku u mišju rupu ili iz nekih njima znanih sitnosopstveničkih interesa postanu klimoglavi i ćutolozi čija osnovna životna deviza postana – ne može šut sa rogatim ili ćuti može i gore, onda je razumljiva letargija koja se nadvila nad Srbistan. Kada iz izbora u izbore poverenje većine Srbistanaca dobijaju oni što su im još pre jedne decenije obećali da će im za dve najdalje tri godine biti bolje, a od tada je prošlo mnogo puta po dve godine, čemu onda čuđenje i iščuđavanje kada im posle decenije života u zlatnom nazadnom dobu neprikosnoveni gospodar srbistanski poruči kako im sledi najteža zima od 1944. godine.

Pa ipak, može biti da stvari ipak nisu takve kakve nama osvedočenim neprijateljima i kočničarima nemerljivog naprednog razvoja izgledaju. Može biti da smo ipak samo neizlečivo zadojeni mržnjom prema gospodaru Vučiću, njegovoj bratiji i partiji koji čitavu deceniju ulažu nadčovečanske napore ne bi li u najzad u Srbistanu, posle tolikih lutanja i tumaranja, zaživeo onaj Miloševićev švedski standard na kome će nam zavideti dušmani.

I zaista kada se čovek ovih dana prošeta do behatonirah obala Morave, koja je pretvorivši se u kanal za ispuštanje industrijskih i fekalnih otpadnih voda odavno prestala da bude reka, kad pogleda izložbu Čačak – održiva budućnost grada otvoriše mu se oči i shvatiše kakva nas svetla ekološka budućnost očekuje. Samo treba biti strpljiv, jer kada lokalni nazadni ekolozi na čelu sa Mirjanom Đoković samozvanom ekspertkinjom za zaštitu životne sredine i pomoćnicom čačkonačelnika obećaju to je tako i nikako drugačije.

Uostalom, zar već uveliko put Japana i Izraela ne putuju kontejneri “plodnog” mulja iz jezera Međuvršje? Pa zar u predvečerje minulih izbora čačkonačelnik i njegova ekspertska ekipa uz sasluženje “slobodnih” i “objektivnih” medija svima što su tokom svih ovih nazadnih čačanskih godina kukumavčili nad svakim posečenim stablom nisu sadnjom borova u Gradskom parku nedvosmisleno pokazali da ekologija nema alternativu?

Što jes – jes!

Samo čini se, sudeći na osnovu osušenih sadnica, da im posao drvoseča mnogo bolje ide nego pošumljavanje. Ali kamo sreće da su ove nesretne sadnice sve što je uvenulo i osušilo se pod njihovim rukama.

__________________________________________________