Nema se ali se može, hoće i mora

Piše: Aleksandar Arsenijević

Svi koji su nepokolebljivo verovali da su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, nepotkupljive i nezavisne institucije… nasušna potreba svakog uređenog i razvijenog društva sad samo mogu da klapnu ušima i postide se sopstvenog neznanja. I ko zna koliko bi dugo sami sebe obmanjivali da nam gospodar Vučić, a ko drugi, nije otvorio oči i prosvetlio grešne i neuke. Dakle, naša nasušna potreba je nacionalni stadion. A kada to kaže gospodar Vučić, paradigma srbistanske države i nacije, onda tu prestaje svaka dalja rasprava.

Ali kamo sreće da je tako.

Evo već danima dežurni zavisni i nezavisni palamudi na gospodara srbistanskog sipaju drvlje, kamenje i hektolitre pljuvačke, a sve zbog najave gradnje pomenutog stadiona, ponosa i dike naroda srbistanskog. Te za te novce moglo je da se izgradi toliko i toliko bolnica, te tim parama bi se opremilo toliko i toliko škola i vrtića, te ovo te ono. [to sve skupa samo oslikava ne samo njihovo neznanje već i bolesnu mržnju naspram premudrog vođe i njegovih vanvremenskih i vanpostornih ideja.

Možeš misliti, pitanje upotrebne vrednosti jednog takvog simbola zlatnog nazadnog doba, postavljaju lelemudi koji za života, kako bi to u poetskom nadahnuću rekao Ilić magistar Velimir, nisu napravili ni poljsku ćenifu. A da su mrsomudi samo na sekund uključili mozak, pod uslovom da isti poseduju, setili bi se kakvu su upotrebnu vrednost imali stadioni u Čileu u vreme Pinočea. Gde bre to piše da na stadionima isključivo mora da se pika lopta ili održavaju atletska takmičenja? A grandiozni mitinzi i parade u čast velikog vođe, kao onomad u Nemačkoj?

Što se stadiona tiče mi u Čačku smo taj problem rešili zahvaljujući Borisu nenadjebivom, začetniku ideje o stadionskoj privredi. I kakve veze ima što stadion, ponos i dika Čačana zvrji prazan? Kakve veze ima što se za utakmice kondura lige koje se igraju pod reflektorima troše na hiljade kilovata, kad preskupo održavanje plaćaju nesretni ^ačani a da ih niko nije pitao da li im je umesto spomenika bačenim parama možda bilo neophodnije nešto drugo? Kao što ih niko nije pitao da li je možda sređivanje ulica gde otpadaju ratkapne, ispadaju plombe iz zuba i stakla iz naočara, a u vreme kiša više asociraju na akva parkove prioritenije u odnosu na popločavanje Gradskog bedema i behatoniranje prostora koji MrMi i njegovi nazadni pajtosi doživljavaju kao plažu, na šta su po sistemu nema se al’ se može se ulupane na stotine hiljada evra.

Ali ko te pita reč je o srbistanskim nasušnim potrebama, a u tom slučaju nepristojno je pričati o ceni izgradnje, održavanja ili upotrebnim vrednostima.