Prethodni članak
Nemojte pojesti sve kolače
Tiha, oblačna nedelja, a ja se setih nekih davnih nedelja koje su počinjale mirisom kifli i kolača. Nedelja u kojim se često čulo: Nemojte pojesti sve kolače, neka ima ako neko dođe. Skloni stvari sa kreveta doći će neko. Kupi još jedan hleb, može neko banuti.
I uvek je neko dolazio. Komšinica sa teglicom ajvara za probu. Rođaci. Drugari iz škole. Kumovi. Prijatelji. Kolege. Putnici namernici. Bez najave i dugih uvoda, tek pokucaju na vrata ili pozovu iz dvorišta. I svaki gost je bio drag i dobrodošao.
Neko je dočekivan onim slatkim od šljiva, neko kafom i rakijom, neko ručkom, a neko i razmeštenom posteljom da prenoći i na vreme stigne na prevoz ili kod lekara.
Danas se kulturno najavljujemo, čak i svojoj deci. Odavno nemamo goste koji će poremetiti naš komfor i prespavati. Prerasli smo udaljene rođake. Kifle i kolače ne čuvamo, jer ko nam je preči od nas samih. Družimo se po Viber grupama. Prijatelji nas ne posećuju, ali nas lajkuju.
Dolaze i prolaze nedelje i praznici a mi se sve manje nadamo da će neko doći. Sve češće, bezbedno zaključani, samujemo.
Lela Milosavljević
_____________________________________________________
Istinito i nažalost veoma tužno.
Često se čudimo kakvo smo društvo postali, a istina je da sve polazi iz kuće i porodice.
A kuće su nam zaključane, u njima se krijemo od ko zna koga i ko zna čega …
Neki jedva sastavlaju od prvog do prvog. Nemaju ni za sebe, ajoš kad im neko dođe to je trošak. Ćute tamo gde su. Dočekaj ti gosta i plati račune sa 32000. Može samomađioničar. Jeste da smo se razrodili, ali oni što imaju ne razumeju onoga ko nema. Još će ga ismevati lime ga poslužio. Oni kupuju gotovu hranu, ne prljaju kuću, idu dva do tri outa na more i to jake destinacije. E moj narode.