Nepostojano A

Srbiju niko neće ponižavati, reče Aleksandar Vučić premijeru Albanije i ponovo zadobi podršku neukog srpskog puka. Al mu je rekao i neka je, nek vide malo ti provokatori iz Albanije da se sa Srbijom dok je Vučića, neće moći tako lako, komentarišu u sav glas. Istovremeno, gotovo horski to ponavljaju svi mediji pod kontrolom premijera (drugih, nažalost, nema) i analitičari hipnotisani veličinom njegovog izgovorenog dela.

Ono što je Edi Rama javno rekao da  je „kosovska nezavisnost realnost“, to je Vučić zajedno sa Dačićem već sproveo u delo. I šta je tu onda prvokativno, osim što je premijera Srbije podsetio na obaveze koje je preuzeo dobivši apsolutnu vlast u Srbiji. Provokacija bi, recimo bila, da mu je preneo poruku zajedničkih prijatelja koji su i organizovali ovaj susret da je krajnje vreme za promenu Ustava Srbije na koju se obavezao dobivši, ne slučajno, dvotrećinsku većinu.

Da li se sećate kakvu je popularnost stekao Slobodan Milošević sa sličnim rečenicama „niko ne sme da vas bije“ i „Srbija se saginjati neće“. I rezultat znamo. Nema toga pred kime nismo klekli, nema onih koji nas nisu tukli, ubijali i proterivali, a kad im je ponestalo municije, Milošević je taj odgovorni zadatak preuzeo na sebe. Kako i dolikuje pravom vladaru. Zato je Vučićeva rečenica „Srbiju niko neće ponižavati“ situacija kad je potrebno staviti prst na čelo. I to što pre, jer svako orkestrirano busanje u junačke grudi zna se kuda vodi.

Ali, narod Srbije će se dovoljno zabaviti i ovom najnovijom provokacijom, taman koliko i dronom sa zastavom velike Albanije. To će još jednom biti odličan paravan da se u drugi plan potisnu pravi problemi – štrajkovi, smanjenje penzija i plata, poskupljenja, nezaposlenost, opšta apatija, nemanje perspektive…

Na paradu ponosa smo zaboravili „zahvaljujući“ prebijanju premijerovog brata, Sandulovićev upad na predavanje u Londonu prikrio je Vučićev fijasko tokom državne posete Velikoj Britaniji, a Putin, Kosmajac i Mišković su tu po potrebi, u zavisnosti šta bi trebalo sakriti – cenzuru u medijima, fantomsku firmu Andreja Vučića ili lažne doktorate i navodne reforme. A svi zajedno služe da se prikrije stravična  ekonomska situacija u zemlji i brojna premijerova neispunjena obećanja. Zato su tu svakodnevne „zavere“ i „udari“ na premijera, koji ih, onako autentično, gotovo uvek na vreme provali, predupredi i u javnosti razobliči. Tome će do sledeće prilike poslužiti i poseta Rame Srbiji.

Kad se sastanu nepostojani Albanac i nepostojani Aleksandar, pod pokroviteljstvom zapadnih moćnika i zajedničkih sponzora, onda dobijete tačno ono što smo gledali ovih dana – radikalsku melodramu u režiji naprednjaka. Glavni glumac teatralni Aleksandar Vučić koji između tajkuna, zaverenika svih boja, a najviše onih sa Zapada, glumi patriotu odevenog u Šešeljev šinjel, sa majicom na kojoj blista lik četničkog vojvode. Još samo on da stigne iz Haga, pa da počne drugi čin u kojem će zapaženu rolu imati i Maja Gojković koja će,  iako živa zazidana za govornicom Skupštine, Šešelja stalno polivati vodom.

Oni koji su ga u Hag poslali odavno više nisu na vlasti, ali zato su tu oni koji su mu preuzeli stranku, razbucali partiju, ostavili ga da trune u kazamatu Tribunala i izdali ga onako kako to samo u Srbiji umeju istinski kumovi. Tradicija je, uostalom, njihov način prepoznavanja.  Ali, o tome u trećem činu kad u Beograd stignu Tači i Rama u pratnji Angele Merkel.

Do tada bar znamo jedno – Srbiju niko neće ponižavati. Ni više, ni manje. To pravo ima samo aktuelni premijer. I obilato ga koristi.