Nikad izvini

Od prvih višestranačkih izbora pa sve do dana današnjeg, uprkos svemu što nam se u međuvremenu izdešavalo, šta smo preživeli i šta živimo, sve predizborne kampanje su se u suštini svodile, bez obzira da li je reč o opoziciji ili vlasti, na – ko o čemu baba o uštipcima, vojska o skraćenju a kurve o poštenju. Pa zašto onda ne bi tako bilo i sada kada Čačane krajem proleća ili početkom leta očekuju lokalni izbori na kojima će koplja ukrstiti ljuta čačanska opozicija i nazadna družina koja evo već dvanaest godina vedri i oblači našom kapitalnom behatoniranom kasabom?

Zašto se i sada, u ove predizborne dane i jedni i drugi ne bi pozivali na nepisano pravilo – ko nije sa nama taj je protiv nas. Odnosno ko razmišlja svojom glavom i uz to ga služi pamćenje, taj nam je neprijatelj i radi za vlast ili one druge. Zbog toga se čini da je realnije pomeriti Ovčar, a boga mi i Kablar nego očekivati da čačanski “političari”, oni u opoziciji i oni na vlasti, pokušaju da nešto promene u poimanju politike i vlasti. Što je na drugoj strani u najvećoj meri uzrokovalo izbornu ravnodušnost nimalo zanemarljivog broja Čačana, kojima su godinama unazad izbori bitni taman koliko i snegovi Kilimandžara.

A kad se sve to uzme kao normalno, ma koliko nenormalno bilo, nimalo ne čudi što ljuta čačanska opozicija i nazadna dobra i prepoštena vlast i njihovi internet aktivisti svaku i najbezazleniju argumentovanu kritiku, u nesposobnosti da na nju odgovore nepobitnim činjenicama ili da se barem pogledaju u ogledalu, nazivaju pljuvačinom. U suprotnom našao bi se neko da posle svega što su Čačani preturili preko glave od trenutka kada je SPS u Čačku izgubila neprikosnovenu vlast izađe pred svoje sugrađane izvine se u u ime svojih partija i bivših partijskih drugova čije nas je činjenje ili nečinjenje dovelo tu gde smo danas.

Kada je reč o predobroj i prepoštenoj nazadnoj vlasti to je i razumljivo jer teško je poverovati, ma šta i ma kolika brljotina da je u pitanju, da će čačkonačelnik – magistar Milunčić ili neko od njegovih spreman da kritikuje samog sebe. Ali šta ćemo sa besprizornim licemerjem sa kojim se najveći deo čačanske ljute opozicije, koja je u nekim periodima bila nosilac ili deo lokalne vlasti, odnosi prema svojim sugrađanima.

Neprimereno je da se oni koji su se, direktno ili indirektno, za sve pitali, o svemu donosili odluke i kadrovali po sistemu partijske pripadnosti, danas prave blesavi. Krajnje je neprimereno da neko poput Ilić – magistra Velimira, nekada gradonačelnika i buljubaše Nove Srbije kritikuje načelnika Gradske uprave za finasije. Nije li možda neprimereno da neko poput Ilić – magistra Velimira, nekada gradonačelnika i buljubaše Nove Srbije kritikuje načelnika Gradske uprave za finasije? Nije valjda da je zaboravio da je aktuelni načelnik ustoličen pre 27 godina po milosti njega i koalicionih mu saučesnika. Da li je možda primereno da se danas prave mutavi oni čiji su lokalni funkcioneri svojevremeno bili glavni kreatori negativne kadrovske politike u javni preduzećima i Gradskoj upravi, a što je nazadna družina dovela do savršenstva, pa je partijska knjižica neophodna čak i za radno mesto kafe kuvarice? Da li je možda primereno da se nekadašnje i sadašnje demokrate i oni koji su prostom deobom iznikli iz nekada moćne DS danas bez imalo griže savesti pozivaju na manjkavosti izbornog sistema. “Zaboravljajući” da s temelje aktuelnog izbornog sistema postavili njihovi partijski lideri i koalicioni saučesnici u vreme dok su bili u moći.

I na kraju krajeva da li je iko ikada čuo da se neko od njih zbog svega toga  izvinio Čačankama i Čačanima?

Tako nešto preko usta niko od njih nije prevalio. Uostalom nismo li se mali milion puta uverili da su izvini, nisam u pravu i pogrešio sam tri najskuplje srbistanske reči. Ali ko te pita.

U moralnoj kaljuzi u kojoj oni obitavaju važi pravilo da je svako ko se drzne da ih podseti na “slavnu” prošlost, koliko god bili čvrsti argumenti na koje se poziva, ništa drugo do pljuvač, defetista ili nazadnjački bot. Samo biće da su i gospoda “opozicionari” i oni drugi ili nesposobni ili nespremni da s pogledaju u ogledalu, da se suoče sa realnošću i svetom oko sebe koji je mnogo veći od njihovih partijskih baruština. Biće da nisu u stanju da ukapiraju kako su Čačani koji iz ciklusa u ciklus kuliraju izbore, a uz to mnogo dobro pamte, i te kako respektabilna izborna snaga. Samo imaju ružnu osobinu da se ne pale na na mnogo puta ponovljena a neispunjena obećanja i ne veruju u predizborne bajke koje se svode na to kako mnogo pamentno kozi poveriti kupus.

A na sve to odavno im je postala muka da od dva zla biraju ono manje.